Јаловиште
Одлагање откривке и јаловог материјала представља један од основних процеса у технологији површинске експлоатације. У површинској експлоатацији под одлагањем се подразумева одговарајуће депоновање откривке и јаловог материјала, да би се омогућило добијање минералне сировине. Јалови прослојци, неквалитетна корисна ископина и слично називају се јаловина.[1]
Избор механизације за одлагање је технолошки везан са механизацијом утовара и транспорта откривке. За одлагалиште се користи, првенствено, откопани простор (унутрашња одлагалишта) или простор ван експлоатационе границе копа (спољна одлагалишта). Код избора одлагалишта потребно је размотрити топографске и рударско-геолошке услове, количину откривке и њене физичке особине, организационе, техничке, економске и климатске факторе. Локација одлагалишта је један од важнијих фактора који утиче на цену откривке, јер од ње зависи дужина транспорта. Од локације одлагалишта зависи и отварање и развијање површинског копа. Код избора локације, предност се даје унутрашњем одлагалишту. Само кад је нерационално или немогуће коришћење откопаног простора за унутрашње одлагалиште, тражи се погодна локација за спољно одлагалиште.
Подела[уреди | уреди извор]
Класификацију одлагалишта могуће је извршити по одређеним елементима, који се односе на локацију, врсту механизације итд. Одлагалишта се деле у односу на положај у односу на коп, према нивоу одлагања, према начину одлагања, према принципима формирања одлагалишта, према карактеру материјала за одлагање, према броју етажа на одлагалишту и према начину померања фронта одлагања.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nagaraj, D. R. (2005). „Minerals Recovery and Processing”. Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology. Wiley-VCH. ISBN 9780471484943. doi:10.1002/0471238961.1309140514010701.a01.pub2.
