Јалу Курек
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Јалу Курек | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 29. фебруар 1904. |
| Место рођења: | Краков (Аустроугарска) |
| Датум смрти: | 10. новембар 1983. |
| Место смрти: | Рабка-Здрој (НР Пољска) |
Јалу Курек (пољ. Jalu Kurek; Краков, 29. фебруар 1904 — Рабка-Здрој, 10. новембар 1983) је био пољски песник, прозни писац и критичар. Сматрају га једним од представника такозване краковске аванграде.
Курек потиче из пролетерске породице. Студирао је романистику. Између 1924. и 1925. је боравио у Италији. Познавао је Филипа Маринетија, због чега је у почетку био близак футуризму. Сарађивао је с Пајперовим часописима „Скретница“ и „Линија“. Бавио се књижевном и филмском критиком. Написао је више авангардних романа. У поезији је поред урбане тематике обрађивао и руралну, посебно Татре и природу. Због полемичког тона, био је веома популаран.
Објављена дела [уреди]
Најзначајније Курекове збирке песама су: „Јара“, „Певања о Пољској“, „Уста упомоћ“, „Мохигангас“, „Дрво бола“, „Разгледнице“.
Романи: „Ко је био Анџеј Паник“, „Грип хара у Направи“, „Изнад вода“, „Јаношик“, „Испод превоја“.
Фељтони, есеји, сећања: „Мислима тесно“, „Књига Татра“, „Мој Краков“.
