Јанез Вајкард Валвазор
| Јанез Вајкард Валвазор | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | мај 1641. |
| Место рођења: | Љубљана (Хабзбуршка монархија) |
| Датум смрти: | 19. септембар 1693. |
| Место смрти: | Кршко (Хабзбуршка монархија) |
Барон Јанез Вајкард Валвазор (мај 1641—Кршко, 19. септембар 1693) је био словеначки племић, географ, историчар, етнограф, сликар и члан Краљевског друштва
[уреди] Биографија
Рођен је на Старом Тргу у Љубљани од оца Вартоломеја Валвазоруа и мајке Ана-Марије Раубер. Потомак је старе племићке породице из Бергама, Италија. Валвазори су били власници Гамберка и Медија у Излакама, где је млади Валвазор проводио детињство заједно са шеснаесторо браће и сестара.
Завршио је гимназију Језуита у Љубљани. По тадашној племићкој навици, знање је стицао на путовањима (Немачка, Африка, Француска, Швајцарска) и у војсци. Од 1663. до 1664. учествовао је и у борбама против Турака. Вратио се 1672. и купио град Богеншперк, Црни поток, разрушени Лихтенберг и кућу у Љубљани. Исте године се оженио с Аном Максимилино. Имао је једанајсторо деце, али их је петоро умрло на рођењу. Јанез је преминуо у 53. години живота у Кршком. Сахрањен је у породичној гробници на Излакама.
[уреди] Рад
Упркос занимању војника, свој живот је провео као научник. Наручито је истраживао дежелу Крањску - средишњи део данашње Словеније.
При том је написао опсежна дела и био један првих картографа у Словенији. Отворио је прву бакроштампарију у Словенији и имао је своју графичку радњу. Оставио је и велику библиотеку колекција и дела. Трошкови које је имао као научник, истраживач, су прелазили његове материјалне могућности, па је већину од својих материјалних добара морао да распрода 1692.
Проучавање Церкнишког језера
Истраживање Церкнишког језера био је Валвазорјев главни истраживачки рад. То језеро је периодично пресушивало и било је пуно разних теорија о том феномену. Дужим просматрањем настао је и опис тог феномена у 4. глави Славе војводине Крањске. То му је донело и једино признање у животу, 1687. је био изабран за члана енглеског Краљевског друштва у Лондону а радови су му преведни. Слава војводине Крањске
Књига Слава војводине Крањске представља његово најзначајније дело. Издана је у Нирнбергу 1689. и написана у немачком језику, да би била разумљивија ширим људским масама. Сакупио је податке који су били веома важни за приказ живота у Словенији 17. века. Са тиме је желео представити Словенију странцима. Књига је доста опсежна са 15 глава и 3.532 странице и вредним цртежима. Упркос слави књиге, зараде на њој није имао.
[уреди] Спољашње везе
