Јан Колар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јан Колар

Kollar jan.jpg
Јан Колар

Општи подаци
Датум рођења 29. јул 1793.
Место рођења Мошовце
Датум смрти 24. јануар 1852.
Место смрти Беч
Рад

Јан Колар (свк. Ján Kollár; Мошовце, 29. јул 1793Беч, 24. јануар 1852), познат под псеудонимом Чехобрат Противштурски (свк. Čechobratr Protištúrsky) је био словачки политичар, песник и писац, идеолог словачког народног препорода и представник чешког народног препорода лингвиста, археолог,евангелистички свештеник и главни идеолог Панславизмa.


Живот[уреди]

Пореклом је из сељачко- занатлијске породице. Школовао се у Мошовицама и у гимназијама у Кремници, Банској Бистрици а од 1812.- 1815. на евангеличком лицеју у Братислави. После двогодишњег рада у образовању у Банској Бистрици наставља са студијем од 1817.- 1819. на евангеличком универзитету у Јени. 1819. године почиње његов тридесетогодишњи рад у Будимпешти где је био евангелиички свештеник. 1835. године се оженио Фредериком Шмидтовом, кћерком евангеличког свештеника, коју је упознао још 1817. године. Његове пријатељске везе са Људовитом Штуром су нарушавале завођење новог књижевног словачког језика који је јако критиковао. Током и после револуционарних догађаја 1848.- 1849. године деловао је у Бечу, у службама царског двора као саветник и „повереник за питања Словачке“. Предложио је самоуправу Словачке и словачке школе са чешким наставним програмом. Због подршке двору током револуције награђен је 1849. тако што су га именовали за изванредног професора словенске археологије на универзитету у Бечу где се интересовао за археолошка истраживања.

Дело[уреди]

Поезија[уреди]

  • Deploratio praesentis status Hungariae
  • Básně (Песме)
  • Slávy dcera (Кћер славе)– његово животно дело које је настало из његове збирке песама. Инспирација за ово дело је била Дантеова Божанска комедија. Дело је писано анахроним језиком и релативно је компликовано.
  • Písně světské lidu slovenského v Uhřích (Песме словачког народа у Угарској)– два дела које је сакупио помоћу Павел Јосеф Шафарика и других.
  • Národnié zpievanky " (Народне певалице) у коме се налазе два свезка песама светског нерода словачког у Угарској.

Научна дела[уреди]

  • O literárnej vzájemnosti mezi kmeny a nářečími slávskými (О литерарној узајамности између племена и наречјима словенским) – У овом делу шири своје погледе на словенску узајамност и Словене сматра за народ који има 4 основна дијалекта:
  1. руски
  2. пољски
  3. српскохрватски
  4. чехословачки
  • Sláva bohyně a původ jména Slavův čili Slavjanův (Слава богиње и повод имена Славов или Славенов)
  • Paměti (Памћења)

Уџбеници[уреди]

  • Čítanka(Читанка)
  • Slabikář(Буквар)

Проповедничка дела[уреди]

  • Nedělní, svátečné i příležitostné kázně a řeči od Jana Kollára(Недељне свечане пригодне проповеди и речи од Јана Колара)

Путописи[уреди]

  • Cestopis, obsahující cestu do Horní Itálie a odtud přes Tyrolsko a Bavorsko se zvláštním ohledem na slavjanské živly r. 1841 konanou(Путопис са пута по Италији. познат и под именом Староиталија славенска) – У овом делу је изрекао тврдњу да су Италијани словенског порекла.

Даље је написао цео ред мањих дела, прилога за часописе и новине. Значан ред ових прилога се тицао језика.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]