Јан Колар

Јан Колар
Јан Колар
Датум рођења:	29. јул 1793.
Место рођења:	Мошовце
Датум смрти:	24. јануар 1852.
Место смрти:	Беч

Јан Колар псеудоним "Čechobratr Protištúrsky" (чехобрат противштурски) (29. јул 1793. Мошовце – 24. јануар 1852. Беч) био је словачки политичар, песник и писац, идеолог словачког народног препорода и представник чешког народног препорода лингвиста, археолог, евангелистички свештеник.

Живот

Поводом је из сељачко- занатлијске породице. Студирао је у Мошовицама и на гимназијама у Кремници, Банској Бистрици а у годинама 1812.- 1815. на евангелистичком лицеју у Братислави. После двогодишњег рада у образовању у Банској Бистрици наставља са студијама у годинама 1817.- 1819. на евангелистичком универзитету у Јени. Од 1819. године почиње његов тридесетогодишњи рад у Будимпешти где је био евангелистички свештеник. 1835. године се оженио кћерком евангелистичког свештеника Фредериком Шмидтовом коју је упознао још 1817. године. Његове личне пријатељске везе са Људовитом Штуром је нарушавало завођење новог књижевног словачког језика који је јако критиковао. За време и после револуционарних догађаја 1848.- 1849. године је деловао у Бечу у службама царског двора као саветник и „повереник за питања Словачке“, предао је предлог на самоуправу Словачке и на словачке школе са чешким наставним програмом. Године 1849. био је као награда за Словаке за учешће у револуцији на страни Беча именован за изванредног професора словенске археологије на универзитету у Бечу где се занимао за археолошка истраживања.

Родна кућа Јана Колара је са изнимком каменог магазина саграђена Коларовим оцем била од дрвета. Дана 16. августа 1863. године се у Мошовицама проширио пожар и поред других изгорила је и Коларова кућа а остао је само камени део у коме је уређена 1974. а реинсталирана 1982. године споменичка соба која у хронолошком реду захвата стручно дело и живот ове значајне личности.

Дело и погледи

Био је теоретичар словенске узајамности и чешко- словачког језичког јединства. Ослањао се на принципе Хердерове и Хегелове филозофије историје. Створио је уцеловљену филозофску концепцију словенске историје које је утицала не само на словачке већ и друге славенске народе и њихове покрете. Био је изванредан песник, слависта и проповедник. За свој рад је добио медаље и признања. Написао је 86 песама. На својој цркви у Будимпешти примао је интелигенцију и литературу је сматрао њиховом надлежношћу и устрајавао је на чешком језику иако су времена налагала да се врши обраћање људима у њиховом језику. Тако је настао спор између Колара и Штура. Осим писања поезије посветио се сакупљању народних песама у сарадњи са Павел Јозеф Шафариком и Јан Блахослав Бенедиктом.

Дело

Поезија

• Deploratio praesentis status Hungariae
• Básně (Песме)
• Slávy dcera (Кћер славе)– његово животно дело које је настало из његове збирке песама. Инспирација за ово дело је била Дантеова Божанска комедија. Дело је писано анахроним језиком и релативно је компликовано.
• Písně světské lidu slovenského v Uhřích (Песме словачког народа у Угарској)– два дела које је сакупио помоћу Павел Јосеф Шафарика и других.
• Národnié zpievanky " (Народне певалице) у коме се налазе два свезка песама светског нерода словачког у Угарској.

Научна дела

• O literárnej vzájemnosti mezi kmeny a nářečími slávskými (О литерарној узајамности између племена и наречјима словенским) – У овом делу шири своје погледе на словенску узајамност и Словене сматра за народ који има 4 основна дијалекта:

1. руски
2. пољски
3. српскохрватски
4. чехословачки

• Sláva bohyně a původ jména Slavův čili Slavjanův (Слава богиње и повод имена Славов или Славенов)
• Paměti (Памћења)

Уџбеници

• Čítanka(Читанка)
• Slabikář(Буквар)

Проповедничка дела

• Nedělní, svátečné i příležitostné kázně a řeči od Jana Kollára(Недељне свечане пригодне проповеди и речи од Јана Колара)

Путописи

• Cestopis, obsahující cestu do Horní Itálie a odtud přes Tyrolsko a Bavorsko se zvláštním ohledem na slavjanské živly r. 1841 konanou(Путопис са пута по Италији. познат и под именом Староиталија славенска) – У овом делу је изрекао тврдњу да су Италијани словенског порекла.

Даље је написао цео ред мањих дела, прилога за часописе и новине. Значан ред ових прилога се тицао језика.

Галерија

• 

  Скулптура Јана Колара у Мошовицама

• 

  Родна кућа Јана Колара

• 

  Музеј Јана Колара у Мошовцама

• 

  Мото

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јан Колар

• Биографија на сајту САНУ
• Životopis
• Hlasowé o potřebě jednoty spisowného jazyka pro Čechy, Morawany a Slowáky