Јапанска лака крстарица Тенрју

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јапанска лака крстарица Тенрју

Лака крстарица Тенрју
Лака крстарица Тенрју

Општи подаци
Каријера Јапанска ратна застава
Кобилица постављена 7. мај 1917.
Поринут 11. март 1918.
Судбина Потопљена 18. септембра 1942.
Главне карактеристике
Депласман 3.281 тона стандардни депласман
4.011 тона пуни депласман
Дужина 142.90 метара
Ширина 12.34 метара
Газ 3.96 метара
Погон 6 котла Канпон, снаге 51.000 КС
Брзина 33 чвора
Посада 332 официра и морнара
Наоружање Топови: 4 × 140 mm, 1 × 76,6 mm
Митрљези: 2 × 6,5 mm
Торпеда: 6 × 533 mm

Крстарица Тенрју је први од два брода серије јапанских лаких крстарица класе Тенрју. Брод је добио име по реци Тенрју која протиче кроз провинције Нагано и Шизуока у Јапану.

Позадина[уреди]

Лаке крстарице класе Тенрју су у ствари били увећани разарачи, дизајнирани и изграђени по узору на сличну концепцију британских лаких крстарица класе „Ерутјуз“ и класе „К“. Ови бродови су пројектовани као заставни бродови за флотиле разарача.

Са унапређењем технологије парних турбина на нафту, крстарице класе Тенрју су имале више од два пута коњске снаге од ранијих крстарица класе Чикума и биле су способне да развију брзину од 33 чвора.

Служба[уреди]

Ранији период[уреди]

Тенрју је завршена 20. новембра 1919. године у државном бродоградилишту у Јокосуки. Следеће године, она се придружује јапанској другој флоти, и патролира дуж обале Русије, пружајући помоћ јапанским копненим снагама у сибирској интервенцији против Бољшевичке Црвене армије.

Тенрју је на ремонту између марта 1927. и марта 1930. године, где добија нови троножни јарбол.

У периоду 1937. - 1938. године, Тенрју се придружује патроли дуж кинеске обале, пошто су се односи између Јапана и Кине погоршали и започео је Други Кинеско-Јапански рат. За време ремонта 1939. године, Тенрју добија два против-авионска митраљеза 13 mm. Од 1939. до 1941. године, Тенрју служи као тренажни брод.

Почетни период рата на Пацифику[уреди]

Крајем 1940. године, Тенрју базира на атолу Трук - Каролинска острва, заједно са бродом близанцем Тацута, у сатаву 18. дивизије крстарица четврте флоте под командом вице-адмирала Марумо Кунимориа. У време напада на Перл Харбор, 18. дивизија крстарица била је део групе инвазионих снага. које су требале да се искрцају на острво Вејк. Тенрју је том приликом изложена митраљеској ватри са америчких авиона F4F вајлдкет 11. децембра 1941. године, али сем мање штете, других озбиљнијих оштећења није било током прве битке за острво Вејк. Крстарица Тенрју такође учествује у другом (успешнијем) инвазионом нападу на острво Вејк 21. децембра 1941. године.

Дана, 20. јануара 1942. године, Тенрју и Тацута су се придружиле заштити транспорта трупа током инвазије на Кавиенг - Нова Ирска, За време ремонта на атолу Трук 23. фебруара, постављена су на крми два двоцевна против-авионска топа 25 mm, као део појачања одбране од претећих америчких авиона.

Соломонова острва и Нова Гнинеја[уреди]

Од марта до маја 1942. године, Тенрју и 18. дивизија крстарица подржавају многобројна десантна искрцавања на Соломоновим острвима и Новој Гвинеји, укључујући Лае, Саламауа, Бука, Бугенвил, Рабаул, острва Шортленд, Киета, острво Манус, Адмиралска острва, Тулаги и острво Санта Изабела.

Тенрју се вратила у Јапан ради ремонта 23. маја, који је трајао један месец. Дана, 14. јула 1942. године, извршена је већа реорганизација у јапанској флоти, 18. дивизија крстарица под командом контра-адмирала Мацујаме, ушла је у састав недавно створене осме флоте, чији је командант био вице-адмирал Гуничи Микава. Већ 20. јула, Тацута је била ангажована у заштити инвазионих снага које су требале да се искрцају код Буне на Новој Гвинеји. Том прилоком су инвазионе снаге нападнуте од америчких бомбардера Боинг Б-17 Летећа тврђава и Мартим Б-26 Мародер, али Тенрју је прошла без оштећења.

Битка код острва Саво[уреди]

Дана, 9. августа 1942. године, Тенрју учествује у бици код острва Саво. Заједно са крстарицама Јубари, Аоба, Како, Фурутака, Кинугаса, Чокаи и разарачем Јунаги, нападају савезничку оперативну ескадру која је штитила транспортне бродове савезничких снага, усидрених код Гвадалканала. Током ноћне артиљеријско-торпедне битке, Тенрју потапа крстарицу Квинси са два торпеда. Такође је учествовала у потапању крстарица Асторија, Винценес и Канбера. Осим тога, крстарица Чикаго и разарачи Ралф Талбот и Пиетерсан су оштећени. Артиљериски погоци са крстарице Тенрју су убили 23 члана посаде на крстарици Чикаго. Тенрју базира у луци Рабаул до краја августа, ескортујући конвоје са трупама и залихама.

Дана, 25. августа 1942. године, крстарица Тенрју је поново нападнута од бомбардера Боинг Б-17 Летећа тврђава, за време њене пратње десантних снага од 1.200 војника 5. Куре специјалне десантне јединице, према заливу Милне на Новој Гвинеји, али опет пролази без оштећења. Дана, 6. септембра, Тенрју је део снага одређених за евакуацију преживелих војника након пораза у бици у заливу Милне, том приликом бомбардује докове у Гили Гилију и потапа британски теретни брод Еншан од 3.199 тона.

Крстарицу Тенрју, 1. октобра 1942. године погађа бомба бачена из бомбардера Б-17, приликом савезничког авио напада на луку Рабаил. Бомба је убила 30 члана посде, али брод није теже оштећен. Од тада је Тенрју на задатку „Токио Експрес“ транспорта од Рабаула до Тасафаронге на Гвадалканалу, све до почетка новембра.

Дана, 8. новембра 1942. године, конвој који је ескортовала крстарица Тенрју су напали торпедни чамци ПТ-34, ПТ-39 и ПТ-61, али је прошао без оштећења.

Гвадалканал[уреди]

Дана, 13. новембра 1942. године, Тенрју напушта Шортленд и креће ка Гвадалканалу као део јапанских снага које су требале да бомбардују аеродром „Хендерсеново поље“. Јапанске снаге су нападнуте следећег дана од америчке подморнице Флаинг фиш, торпедних бомбардера са носача авиона Ентерпрајс и маринских торпедних бомбардера TBF авенџер са Гвадалканала. За време касније битке, Кинугаса је потопљена, а Чокаи је била мало оштећена. Један обрушавајући бомбардер Даглас SBD донтлис се срушио на крстарицу Маја. Тенрју се неоштећена вратила на Шортленд.

Дана, 16. децембра 1942. године, Тенрју напушта Маданг - Нова Гвинеја, у извесном пратећем одреду, заједно са разарачима Исонами, Иназума, Сузуказе и Арашио, као и са помоћним крстарицама Аикоку Мару и Гококу Мару, и успешно искрцавају трупе 18. децембра. Следећег дана, када се Тенрју спремала да напусти одред, она је нападнута од америчке подморнице Албакор, која је лансирала по једно торпедо на три транспортна брода, јер их је идентификовала као разараче. Торпеда промашују транспортне бродове, али једно погађа крстарицу Тенрју у крму. Тенрју тоне у 11:20 сати. Двадест и три члана посаде гине, док је остале спасио разарач Сузуказе, укључујући и капетана Уеда.

Тенрју је обрисана из списка флоте 20. јануара 1943. године.

Листа Капетана[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Глерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јапанска лака крстарица Тенрју