Јапрак

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јапрак (тур. „лиске“) или сармице су традиционално јело Херцеговине. Реч је надјеву завијеном у листове посебне врсте купуса, тзв. раштике. Лиснати кељ, раштика, бросква или раштан - као потомак дивљега купуса на тим просторима познат је од Грка и Римљана, но ни данас у континенталноме дијелу није масовно раширена култура. Двогодишња зељаста биљка прије је била главна купусњача у Приморју и медитеранским висоравнима и до 1800 м над морем.

Познати су многи подваријетети и форме, а основна је подјела по изгледу листа на глатке, наборане и маховинасте. Иако је врло богата храњивим тварима, од ње су данас популарније „питомије“ купусњаче, а живот јој продужују и сјеме размјењују сладокусци којима не смета што је лиснати кељ подједнако добар и као сточна и човјекова храна.

Сваки раштан, раштика није за јапрак, јер од грубог, дебелог и крупног раштана не ваља ни јапрак, нити пирјан. Мора бити зелен (не бјеличаст), млад и не крупних листова. У основи, квалитет јапрака зависи од квалитета раштике.

У току љета, млади листови винове лозе спремају се у туршију (киселе се) тако што се листови лозе мало посоле, по пет до десет листова слажу један на други и у смотуљцима стављају у теглу. Када се лоза наслаже, залије се скуханом и охлађеном водом, завеже и чува за зиму.

Спољашње везе[уреди]