Јаровид

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Јарило.   (Разговор)

Јаровид је у словенској митологији бог рата, нове препородне снаге - пролећне вегетације и плодности. Код Источних Словена познат је као Јарило.

Његово име долази од корена "јар"-"сила", "сировост", и корена "вид", што значи "господин". Такође, у словенским језицима, "јар" означава пролеће као младост природе у новој години. Код Источних Словена, Јаровид је приказиван као младић на белом коњу који у левој руци држи класје жита, а у десној људску главу.

Наводно, Јаровид је Перунов син. Кад се родио, Велес га је отео и одвео у подземни свет и тамо проводи детињство са Велесовим ћеркама. У пролеће, већ као јак младић, враћа се Перуну, своме оцу. Како су Стари Словени замишљали свет као огромно стабло, Јаровид се у подземном свету налазио у самом корењу стабла. Да би дошао до врха, морао је проћи кроз крошњу, односно свет људи и тако он доноси пролеће. Јаровид затим упознаје Морану, своју сестру, Перунову кћи и они се заљубљују. Њихова љубав доноси храну и житарице кроз целу годину. Због невере, Перун убија Јаровида громом, а Морана постаје бела старица - зима, умире и одлази у подземље. У свет људи долази хладна зима. Затим се Јаровид поново рађа и све се понавља из почетка. У хришћанству су ови митски догађаји обележени празницима. Рођење Јаровида је Ђурђевдан, на пролеће, свадба Јаровида и Моране на Ивањдан, земља је већ оплођена, почиње лето.

Овај незавршени чланак Јаровид везан је за митологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити.