Јарослављ (град)
- Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Јарослав (име).
| Јарослављ рус. Яросла́вль |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Федерални округ | Централни | ||
| Област | Јарославска област | ||
| Основан | 1010 | ||
| Статус града | 1071 | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2007) | 604000 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+4 | ||
| Надморска висина | 100 m | ||
| Површина | 205 km² | ||
|
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Виктор Волончунас | ||
| Позивни број | +7 4852 | ||
| ОКАТО код | 78 401 | ||
| Веб-страна | www.city-yar.ru | ||
Јарослављ (рус. Яросла́вль) је град у Русији, административни центар Јарославске области. Налази се на 250 километара североисточно од Москве, на ушћу реке Которосл у Волгу. По подацима из 2007. године броји 604.000 становника.
Град припада тзв. Златном кругу, групи најстаријих руских градова у Европи. Данас је то једно од омиљених туристичких одредишта у Русији.
Садржај |
[уреди] Историја
Јарослављ се први пут помиње у изворима из 1010. године као упориште кнежевине Велики Ростов на Волги. По предању, основао га је Јарослав Мудри, један од владара Великог Ростова, након што је, на месту будућег града, савладао једног огромног медведа. У грбу града се заиста налази један усправљени медвед. У руским хроникама Јарослављ се први пут помиње 1071. године. Јарослављ је постало престоница независне кнежевине Јарослав 1218. године и важно трговачко упориште на Волги. Град је готово потпуно уништен 1238. године у монголско-татарској инвазији, али је брзо обновљен.
Јарослављ је 1463. постало део Московије. У 17. веку је био други по величини град Русији, важно трговачко и мануфактурно средиште. За време пољско-литванске инвазије и заузимањем Москве 1612., постао је једно време де-факто главни град. Од 1796. Јарослављ је био центар једне губерније. Од 1900. године у Јарослављу постоји трамвај. После Октобарске револуције у граду се развијала нарочито тешка индустрија.
[уреди] Културне и образовне институције
Индустријалац П. Г. Демидов је 1805. године основао вишу школу, која је 1833. постала лицеј. Од 1971. Јарослављ има свој универзитет.
Јарослављ одликује најстарије позориште у Русији (Театар Волков, отворен 1750). Данас су овде најважније установе високог образовања следеће: Универзитет Демидов, Политехнички универзитет, Педагошки универзитет Ушински и Медицинска академија.
[уреди] Знаменитости
Јарослављ је културно један од најбогатијих руских градова, нарочито се истиче по броју црква. Разлог је у томе да је у граду живело пуно богатих трговаца, који су издатно потпомогли градњу црква. Најстарије цркве у граду потичу из 17. века и припадају такозваном Јарославвском типу. Изграђене су од црвене цигле. Црква пророка Илије садржи веома лепе фреске. Преображенски манастир је један од најстаријих и најугледнијих у овом делу Русије.
[уреди] Клима
Град се налази у умерено-континенталном климатском појасу, под утицајем Атлантског океана. Средња температура у јануару је -11 °C а у јулу 18 °C. Годишња висина падавина износи 550 мм. 150 дана у години температура је испод ледишта. Зиме су умерено хладне са умереним падавинама снега, највећи забележен минимумом је око −40 °C. Љета су такође умерена, са просећном температуром у јулу +18 °C, док је максимална измерена температура љета била +37 °C.
| Клима Јарославља | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
| Апсолутни максимум, °C | 7,0 | 6,0 | 17,3 | 27,6 | 33,6 | 33,3 | 34,8 | 32,6 | 29,5 | 24,7 | 12,7 | 8,9 | 34,8 |
| Средњи максимум, °C | −7,2 | −4,8 | 1,1 | 9,0 | 17,8 | 21,4 | 23,3 | 21,5 | 14,9 | 7,2 | −0,2 | −4,2 | 8,3 |
| Средња температура, °C | −9,4 | −8,6 | −2,9 | 4,3 | 11,3 | 16,2 | 18,0 | 15,6 | 10,1 | 4,1 | −2,8 | −7,3 | 3,7 |
| Средњи минимум, °C | −13,8 | −13,2 | −8,6 | 0,0 | 6,2 | 10,1 | 12,5 | 10,7 | 5,9 | 0,9 | −5,2 | −10,6 | −0,4 |
| Апсолутни минимум, °C | −40,2 | −37,5 | −28 | −22,3 | −3,1 | 1,0 | 4,0 | 0,2 | −5,6 | −17,8 | −25,7 | −42 | −42 |
| Количина падавина, mm | 37 | 27 | 26 | 40 | 52 | 65 | 84 | 64 | 55 | 52 | 46 | 43 | 591 |
| Извор: Хидрометеоролошки центар Русије | |||||||||||||
[уреди] Галерија
[уреди] Спољашње везе
| Део искључиво посвећен Русији. |
Координате: 57° 37' СГШ, 39° 53'ИГД