Јасеновик (Ниш)
Јасеновик је насеље у Општини Пантелеј, једној од градских општина Ниша. Налази се у планинском подручју Калафата и Грамаде, на око 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 416 становника (према попису из 1991. било је 456 становника).
| Јасеновик | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Пантелеј |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 43° 21′ 28" СГШ 22° 01′ 31" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 394 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 416 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
  Јасеновик
Јасеновик на мапи Србије |
|
Координате: 43° 21′ 28" СГШ, 22° 01′ 31" ИГД
Садржај |
[уреди] Историја
Јасеновик је још у средњем веку формирано село. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим именом као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 19 домова, 12 неожењених, 3 удовичка дома и са дажбинама у износу 4.907 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 30 кућа, 2 удовичка домаћинства, 9 самачка домаћинства.[1] У каснијим вековима једва да има података о овом селу, вероватно зато што је мање и скровито село. После ослобођења од Турака, село је имало око 25 задружних домаћинстава сконцентрисаних у питомом долу под Дебелим делом и Кајицом (675 м).
После ослобођења од Турака већи део атарског земљишта постао је власништво сеоских породичних задруга, а један део је још увек био заједничка својина. Године 1895. Јасеновик је мање село са 39 највећим делом задружних домаћинстава и 377 становника, а 1930. године у њему је живело 68 домаћинстава и 518 становника. Са распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века, одвијао се процес уситњавања поседа, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација. Поједина домаћинства почела су се приближавати друму и железничкој прузи. Овај процес је нарочито дошао до изражаја после Другог светског рата, када су се, осим измештања сеоског насеља, бројна млађа домаћинства окренула према градском запошљавању и мешовитој привреди, а нека су се одселила у Ниш или у поједина насеља у његовој ближој околини.
Године 1971. нови Јасеновик је имао 32 пољопривредна, 72 мешовита и 15 непољопривредних домаћинстава, док је стари остао запуштен.
[уреди] Демографија
У насељу Јасеновик живи 342 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 409 | 98,31% | ||
| Роми | 5 | 1,20% | ||
| Црногорци | 1 | 0,24% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 13 | ||
| 75-79 | 10 | 8 | ||
| 70-74 | 11 | 22 | ||
| 65-69 | 19 | 17 | ||
| 60-64 | 10 | 16 | ||
| 55-59 | 14 | 3 | ||
| 50-54 | 21 | 16 | ||
| 45-49 | 18 | 16 | ||
| 40-44 | 14 | 9 | ||
| 35-39 | 11 | 12 | ||
| 30-34 | 12 | 11 | ||
| 25-29 | 15 | 8 | ||
| 20-24 | 14 | 13 | ||
| 15-19 | 9 | 6 | ||
| 10-14 | 11 | 16 | ||
| 5-9 | 5 | 9 | ||
| 0-4 | 10 | 13 | ||
| просек | 43.6 | 44.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 182 | 42 | 118 | 17 | 5 | - |
| Женски | 170 | 12 | 118 | 37 | 2 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 97 | 10 | - | - | 39 | 4 | 5 | 3 | 1 | 18 |
| Женски | 37 | 15 | - | - | 15 | - | 1 | 1 | 1 | - |
| Оба | 134 | 25 | - | - | 54 | 4 | 6 | 4 | 2 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 10 | 1 | 2 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | - | - | 2 | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 1 | 10 | 3 | 3 | 1 | - | - | 3 |
[уреди] Референце
- ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
1.Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г., страна 58.
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места Града Ниша |
|---|
|
Бербатово • Берчинац • Бреница • Брзи Брод • Бубањ • Веле Поље • Врело • Вртиште • Вукманово • Габровац • Горња Врежина • Горња Топоница • Горња Трнава • Горње Међурово • Горњи Комрен • Горњи Матејевац • Девети мај • Доња Врежина • Доња Топоница • Доња Трнава • Доње Власе • Доње Међурово • Доњи Комрен • Доњи Матејевац • Јасеновик • Каменица • Кнез Село • Кравље • Крушце • Лалинац • Лесковик • Малча • Медошевац • Мезграја • Миљковац • Мрамор • Мраморски Поток • Ниш • Ореовац • Палиграце • Паљина • Паси Пољана • Пасјача • Поповац • Рујник • Сечаница • Суви До • Суповац • Трупале • Хум • Церје • Чамурлија • Чокот |
