Јаши
| Јаши рум. Iaşi |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Јаши |
| Становништво | |
| Становништво (2007.) | 315.214 |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 200 m |
| Површина | 145 km² |
 Јаши
Јаши на мапи Румунија
|
|
| Остали подаци | |
Јаши или Јаш (рум. Iaşi) је један од најзначајних градова у Румунији. Град се налази у североисточном делу земље, у историјској покрајини Молдавија. Крајова је управно средиште истоименог округа Јаши и културно и привредно средиште румунске Молдавије. То је и највећи економски и културни центар области северо источно од Букурешта.
Јаши се простире се на 93,9 km² и према проценама из 2007. године у граду је живело 315.214 становника.
Град Јаши је био престоница Молдавије од XVI века до 1861. као и Румуније између 1916-1918. за време Првог светског рата.
Садржај |
[уреди] Природни услови
Јаши се налази у средишњем делу покрајине Молдавије, а близу данашње границе румунске Молдавије и државе Молдавије. Град се налази у области молдавског побрђа, типичног за ову историјску покрајину. Око град терен је нешто нижи и равнији, што је био разлог образовања града на овом месту. Важна река Прут, погранична ка држави Молдавији, налази се 10ак km источно од града.
[уреди] Историја
Значај града почиње да расте после премештања седишта Кнежевине Молдавије из Сучаве. Током следћег раздобља град је био седиште кнезова зависних од османских власти у Цариграду. У следећим вековима град је преживео више ратних разарања и пожара, али се брзо обнављао захваљујући важним функцијама управног, културног и образовног центра.
Године 1792. град и Кнежевина Молдавија се ослобађају вазалства према Османлијама у корист Русије. Године 1861. Јаши губи положај средишта независне кнежевине и постаје други по важности град у новообразованој држави Румунији. И поред тога развој града се наставио. Град је добио много велепних здања и значајних установа.
Град Јаши је био престоница Румуније у периоду од 1916. до 1918. за време Првог светског рата. Током Другог светског рата град је тешко страдао. После рата Јаши је доживео брз и нагли привредни развој и демографски раст.
[уреди] Становништво
Матични Румуни чине већину градског становништва Јашија, а од мањина присутни су Роми. Некада је у граду живеле и заједнице Јевреја и Јермени.
[уреди] Занимљивости
Јаши је навлише познат као верско средиште и најзначајније место ходочашћа на тлу Румуније. има и велики број цркава, преко 50, од којих су неке важне и ван граница Румуније.
- Најзначајније градске цркве су:
- Најважнија црква је Саборни храм Митрополије Молдавске, у коју су у 18. веку из Цариграда пренете мошти свете Петке.
- Црква света Три Јерарха из 18. века, коју је подигао кнез Василе Лупу и у коју су првобитно биле положене мошти свете Петке.
- Црква св. Николе из 15. века је најстарија црква у граду, чији је ктитор молдавски кнез Стефан ћел Маре
У Јашију се налази и најстарији универзитет у земљи на којем студира преко 60.000 студената на пет државних и 3 приватна факултета.
Град има и Народно позориште (најстарије у Румунији), оперу, државну филхармонију, централну универзитетску библиотеку (најстарију у земљи) и ботаничку башту (најстарију и највећу у Румунији).
[уреди] Галерија слика
-
Манастир Галата
-
Универзитет "Јон Куза"
-
Главна шпошта
-
Новија градска четврт Канта
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||||||||
|
|||||
