Јањево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јањево

Јањево (у позадини католичка црква Св. Николе)
Јањево (у позадини католичка црква Св. Николе)

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Липљан
Становништво
Положај
Координате 42°34′26″N 21°14′56″E / 42.5739, 21.2489
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 609 m
Јањево на мапи Србије
{{{alt}}}
Јањево
Јањево на мапи Србије
Остали подаци


Координате: 42° 34′ 26" СГШ, 21° 14′ 56" ИГД

Јањево (алб. Janjevë) је насеље у општини Липљан на Косову и Метохији.

Налази се 10 km југоисточно од Приштине, и североисточно од Липљана на речним терасама Јањевске реке која силази са западних страна планине Кознице. Само место је доста збијено на падинским странама, које се доста стрмо спуштају ка реци. Село је познато по, некада бројној, хрватској скупини Јањеваца. Атар се налази на територији катастарске општине Јањево површине 1085 ha. Насеље припада познатом рударском подручју Новог Брда и заједно са Новим Брдом је било једно од значајних места у средњовековној Србији. На основу привилегија гарантованих од српских владара из династије Немањића, Дубровачка република је основала своју колонију у 13. и 14. веку. Најстарији помен Јањева је из 1303. године када барски надбискуп Марин Петров Жаретић описује село у оквиру католичке жупе. Сматра се да су најстарији насељеници били Срби, Албанци и Саксонци (немачки рудари Саси), а након доласка Дубровчана постало је стално насеље. Досељеници из Дубровника су били најразноврснијих социјалних слојева: знаменити људи, трговци, рудари, обућари... Тумачење имена села је двојако, по првом име села долази од места Јањина на полуострву Пељешцу који је био у склопу Дубровачке републике, а по другом од речи за дрво тополу-јања. Падом Новог Брда и доласком Турака 1455. године развија се као типично оријентално насеље. Међутим и за време Османске власти Дубровчани су сачували велике привилегије у насељу, и поред тога долази до стагнације у развоју насеља. Према барском надбискупу Марину III Бицију у Јањеву је 1610. године живело 200 православних, 180 исламских и 120 католичких домова. Након Хабзбуршко-турског рата 1683-1699. године и ратовања на стране “братске“ хришћанске војске, и услед пораза аустријске војске, а плашећи се турске одмазде, католичко становништво заједно са Србима и делом Албанаца напушта ово подручје у Великој сеоби Срба. После одласка католичког становништва по изворима из 1722. године у Јањеву је било је свега 10 католичких домова са око 80 чланова. Одласком старог католичког становништва досељава се ново хрватско становништво из дубровачких колонија Ново Брдо и Кратово у Македонији, као и становништво из Босне и јужне Хрватске. Овим је делимично ублажен демографски губитак хрватског становништва с' краја 17. века. Ослобађањем Косова од власти Османског царства насеље је, по подацима Јована Цвијића, 1911. године имало 515 кућа, 400 католичких, 75 албанских, 20 домова мухаџира (избеглица исламске вере из Србије), 2 турске и 18 ромских (мађупских). Фамилије су биле Мацукићи и Гуцићи из Дубровника, Ивановићи из Кратова и Грачанице у Босни, Бркићи из Широког Бријега у Херцеговини, Гечевићи из Качаника, Ћибарићи из Кратова, Мазареки и Голомеји су из северне Албаније, Берише или Беришићи су из Летнице (јањевског села у општини Витина), али су албанског порекла, Крстићи су били православни, али су прешли у католичанство. До 1955. године Јањево је било седиште Општине Јањево у склопу Ситничког среза која је у свом саставу поред варошице Јањево имала и следећа насељена места: Андровац, Брус, Буковица, Вогачица, Оклап, Окосница, Тећа, Трбовце, Шашковац и Шишарка. Заштитник места је Свети Никола коме је посвећена и црква у Јањеву.

Демографија[уреди]

Број становника на пописима:

од тога: Хрвати 3052, Албанци 302, Срби 47, Роми 7.

од тога: Хрвати 3761, Албанци 576, Роми 218, Срби 51.

од тога: Хрвати 3534, Албанци 1078, Роми 331, Срби 21.

Од тога: Хрвати: 2859, Роми 344, Албанци 59 (бојкотовали попис; процењен број 1539), Срби 8.

Најбројније породице 1991. године су: Палићи (Матић и Руцић), Гласновићи (Томкић и Топаловић), Ћибарићи, Беришићи (Анцић, Мазарекић и Голомејић), Мацукићи, Циримотићи.

Избијањем рата у Хрватској 1991. године, и јачањем национализма долази до првог већег организованог пресељења Хрвата из Јањева у Хрватску, а избијањем рата на Косову и Метохији 1998. године долази и до другог организованог пресељења у Хрватску. Иако у самом Јањеву није било оружаних сукоба, огромна већина хрватског становништва је напустила своје домове. Највећи број расељених Јањеваца је у Хрватској настањен је у загребачкој четврти Дубрави и далматинском месту Кистању. Процене су да у Јањеву данас живи 300-350 Хрвата и 200 Албанаца. Број домаћинстава је са 630 према попису 1991. године смањен на свега 390 домаћинстава 2008. године, од којих су многа самачка домаћинства. Оближња хрватска села Шишарка и Окосница су 2008. године била без становника.

Знамените личности[уреди]

Спољашње везе[уреди]