Јањевци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јањевци
Janjevë, Kosova.jpg
Јањево
Укупна популација
8.062 (1991)
Популација
Застава Србије Србија (Космет) око 350
Застава Хрватске Хрватска преко 4.000 [1]
Језици
српски (призренско-тимочки дијалект) и хрватски
Религија
католицизам
Етничке групе
Косовски Срби

Јањевци су хрватска регионална мањина на Косову и Метохији. Име су добили по насељу Јањево у Општини Липљан јужно од Приштине. Остала хрватска насеља на Косову и Метохији су: у општини Липљан Окосница и Шишарка (оба села са по мање од 50 житеља), у Општини Витина су то насеља Летница, Шашаре, Врнавоколо, Врнез и делимично насеље Кабаш.

Потичу од трговаца и рудара из Дубровника и Босне и Херцеговине, који су током 14. века дошли на Космет. Католичку веру су сачували до данашњих дана. Први пут их спомиње папа Бенедикт XI 1303. године који Јањево наводи као средиште католичке жупе Светог Николе. Звоно Цркве светог Николе у Јањеву из 1368. је друго најстарије звоно код Хрвата. После немира на Косову и Метохији 90-их година и касније почиње интензивније исељавање у Хрватску на земљу протераних Срба. 1992. неки становници села Летница су се населили у места Воћин и Варешницу у западној Славонији која су претходно напустили Срби. 1996. године се већина становништва из Јањева преселила у далматинско село Кистање из ког су у Операцији Олуја протерани Срби, они су насељу дали и ново име Ново Јањево.

По попису 1948. године било је 5.290 Хрвата (0,7% становништва Косова и Метохије), 1971. било је 8.264, а 1981. године 8.718 Хрвата, 1991. Хрвата је било нешто мање и то 8.062, а по проценама из 1998. има их само 1.800, од тога у Јањеву око 350. Хрватска држава размишља да због немогућности нормалног живота уради комплетно пресељење преосталих Хрвата у Хрватску.

Од средњег века Јањевци походе Фесту светог Влаха (Власија) и они су неопходни део процесије у којој су у препознатљивим ношњама.[2] У самом Јањеву их је остало тек 200, али их је у Кистању око 1.300. Од 1.300 скоро 600 их је млађе од 16 година. Дошли су након рата у Хрватској 1997. године. Јањево и Летница су биле и остале оазе католичанства на тим просторима, а међусобно су удаљени 80 км. Изнад Летнице, домицилне жупе посвећене чудотворној Великој Госпи, више је мањих хрватских "сателита": Шашаре, Врнези и Врнаоколо те засеоци Перутиновић, Подрид и Заграђе. Највише их је протерано у фебруару 1993. године.

Од 4.850 предратних житеља Летнице остало је само 38 стараца, сви старији од 70 са просечних 75 година. Годинама их је све мање. Данас их је више у Славонији: 1.500 расељено је у општини Воћин, 1.800 у општини Ђиловац, а 350 у Думачи код Петриње. Има их иу Ријеци, Брсковљанима код Врбовца, Дугом Селу и Дубрави, на Крку, у Дубровнику. Трећина од 200 житеља Летнице су мала и школска деца.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Blic Online | Kosovski Hrvati: Naš opstanak na Kosovu je ugrožen
  2. "Јањевци и Летничани походили прапостојбину", Дубровачки вјесник, 7. фебруара 2015., бр. 3340. pp. 18–19