Јањевци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јањево (у позадини католичка црква Св. Николе)

Јањевци су хрватска регионална мањина на Косову и Метохији. Име су добили по насељу Јањево у Општини Липљан јужно од Приштине. Остала хрватска насеља на Косову и Метохији су: у општини Липљан Окосница и Шишарка (оба села са по мање од 50 житеља), у Општини Витина су то насеља Летница, Шашаре, Врнавоколо, Врнез и делимично насеље Кабаш.

Потичу од трговаца и рудара из Дубровника и Босне и Херцеговине, који су током 14. века дошли на Космет. Католичку веру су сачували до данашњих дана. Први пут их спомиње папа Бенедикт XI 1303. године који Јањево наводи као средиште католичке жупе Светог Николе. После немира на Косову и Метохији 90-их година и касније почиње интензивније исељавање у Хрватску на земљу протераних Срба. 1992. неки становници села Летница су се населили у места Воћин и Варешницу у западној Славонији која су претходно напустили Срби. 1996. године се већина становништва из Јањева преселила у далматинско село Кистање из ког су у Операцији Олуја протерани Срби, они су насељу дали и ново име Ново Јањево.

По попису 1948. године било је 5.290 Хрвата (0,7% становништва Косова и Метохије), 1971. било је 8.264, а 1981. године 8.718 Хрвата, 1991. Хрвата је било нешто мање и то 8.062, а по проценама из 1998. има их само 1.800, од тога у Јањеву око 350. Хрватска држава размишља да због немогућности нормалног живота уради комплетно пресељење преосталих Хрвата у Хрватску.

Јањевци су несумњиво као католици дошли на Косово, али не и као Хрвати, јер то не доказује ни један запис. У време формирања савремених нација углавном је дошло до идентификације да су православни нашег језика све Срби, а католици Хрвати, иако има и изнимки. Тако су и говорници албанског језика из католичког племена Клименти, досељени 1690. са Србима, и насељени у Хртковце, Никинце... постали Хрвати. Србин Католик Луко Зоре у књизи "Дубровчани су Срби" наводи доказе да су житељи Дубровника и околине Срби обе вере.

Види још[уреди]

Референце[уреди]