Јевгениј Тарле

Јевгениј Викторович Тарле (Евгений Викторович Тарле), (1874, Кијев — 1955, Москва) — руски и совјетски историчар, члан Академије наука СССР-а (1927).

Биографија

Дипломирао на историјско-филолошком факултету Кијевског универзитета (1896). Од 1903—1917. је био приватни доцент Петроградског универзитета. Од 1913—1918. истовремено је професор универзитета у Јурјеву (Тарту). Од 1917. године професор Петроградског, а затим Лењинградског и Московског државног универзитета М. В. Ломоносова. Отада је живио у Москви.

1930-их био је подвргнут јавној критици као представник буржоаске наукеи монархиста, али је после рехабилитован.

Члан је совјетске комисије за истраживање и кажњавање злочина немачко-фашистичких агресора (1942), Академије наука у Ослу, дописни члан Британске академије, почасни доктор на Сорбони и универзитетима у Брну, Ослу, Алжируу и Прагу.

Покопан је на Новодјевичјем гробљу у Москви.

Важнија дела

• „Радничка класа у Француској у доба револуције“ (објављено 1909—1911) — докторска дисертација
• „Континентална блокада“ 1913.
• „Запад и Русија“ 1918.
• „Европа у епохи империјализма“ 1927
• „Кримски рат“
• „Наполеон“ 1936.
• „Поход Наполеона на Русију“ 1937.
• „Таљеран“ 1939.
• „Нахимов“
• „Адмирал Ушаков на Средоземном мору (1798—1800. г.)“
• „Експедиција адмирала Д. Н. Сењавина на Средоземном мору (1805—1807. г.)“ 1954
• „Северни рат и шведски поход на Русију“1958.
• Један је од аутора колективног рада „Историја дипломатије“ и редактор „Историје Новог века“ који су преведени и на српски језик.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, том 2, Београд 1959, 657.

Спољашње везе

• Кругосвет
• Хронос
• История в лицах
• rin.ru