Јегорјевск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јегорјевск
рус. Его́рьевск

Yegorievsk Sovetskaya-35 2012.jpg
Јегорјевск

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни
Област Московска област
Статус града 1778
Стара имена Високо
Становништво
Становништво (2010) 70.133
Географске карактеристике
Координате 55°22′49″N 39°02′09″E / 55.38021, 39.03577
Временска зона UTC+4
Површина 29 км²
Јегорјевск на мапи Русије
{{{alt}}}
Јегорјевск
Јегорјевск на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Владимир Ваљавков
Поштански код 140300 - 140306
Позивни број +7 49640
Веб-страна egoradmin.ru

Јегорјевск (рус. Его́рьевск) је град у Русији у Московској области. Утемељен је 1462. године. Налази се на обалама ријека Гуслице. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 70.133 становника. Удаљен је 101 km од Москве.

Часовна зона[уреди]

Map of Russia - Moscow time zone.svg

Јегорјевск се налази у часовној зони, која се према међународним стандардима означава као Moscow Time Zone (MSK/MSD). Позиција у односу на Светску координацију времена UTC чини +3:00 (MSK) и +4:00 (MSD, Летње рачунање времена).

Пошто на територији Русије влада декретно време, у Јегорјевску се време разликује од зонског за један сат.

Становништво[уреди]

До XIX века становништво Јегорјевска чинило је више од 500 људи, углавном трговци и мештани. 1825. године трговац Карцев саградио је прву ткачку мануфактуру. После 20 година браћа Хлудови створили су, према ондашњим мерилима, огроман индустријски комплекс – предионицу памука. Зграда је одлично очувана и до данас, а кула са часовником представља украс града.


Назив[уреди]

Град је добио назив у част Светог Јегорија, то јест Георгија Победоносца. Постоји, ипак, и друга верзија, везана за народна предања, која у потпуности може да послужи као илустрација менталитета локалног становништва. У Високом су се некад сусретале границе три кнежества – Московског, Рјазанског и Владимирског. Данак и порезе узимала су сва три. Досетљиво становништво је наводно смислило како да превари (рус. «объегорить») све и никоме нису ништа платили, изјављујући сваком следећем сакупљачу да су већ дали данак претходнику.

Мешчерска кнежевина[уреди]

У периоду раног Средњег века под називом Мешчера (рус. «Мещера») подразумевана је пре свега Мешчерска кнежевина. Тешко је рећи који је кнежевски род тамо владао. Првобитно је то могао бити један део подељене Муромско-Рјазањске кнежевине. У том случају мешчерски кнезови представљају непознату грану породичног стабла Рјуриковича. У корист ове претпоставке говори и раширеност духовне управе Муромско-Рјазањске епархије на територији Мешчер. Независна мешчерска кнежевина потрајала је до краја XIV века. Његова се територија за то време стално смањивала, а разлог за ово нису били војни порази од Рјазања или владара Москве, већ продаја земаља. После 1392. године Мешчерска кнежевина се већ налази у вазалском односу према Московској. Последњи подаци о мешчерским кнезовима као владарима Мешчере односе се на 1483. годину. Слика родослова указује да су кнежевство изгубили за време Ивана III, код којег су Мешчерски кнезови заменили своја имања за земљишне поседе у другим регионима Московске државе.

Рјазанска губернија[уреди]

Почетком XVIII века је таква административна јединица као Мешчерски срез нестала, и назив „Мешчера“ се престао употребљавати за ту територију.. 1778. године Јегорјевск је постао престоница Рјазањске губерније. Његовим укључивањем у састав Рјазањске губерније, назив Рјазањска Мешчера, као ознака рјазањске леве обале Оке, проширила се и на њене земље. А са одредницом Мешчерске низије као географског објекта, Мешчера је добила савремено значење. Јегорјевск је био познат по редовним сајмовима (трговина житом). У XIX веку представља важан центар старе вере. У истом веку постао је и центар ткачке индустрије (предионица памука браће Хлудови – од 1847.) Замах развоју дала је градња железничког крака од Воскресенска према Јегорјевску (1869.). Свој развитак крајем XIX века Јегорјевск такође дугује градоначелнику Н. М. Бардигину (град је водио од 1872—1901.). Према Бардигиновој наруџбини, московски архитекта И. Т. Барјутин је у граду саградио Јегорјевску механичко-електротехничку школу „Царевић Алексеј“, обновљена је Тројицка црква Свето-Тројицког женског манастира и градоначелникова кућа. Најзначајније дело Никифора Михајловича Бардигина постала је зграда градског водовода из 1877. године.


Московска област[уреди]

1922. године Јегорјевски срез предат је Московској губернији, 1929. је уместо Московске губерније основана Московска област. Тако је Јегорјевск престао да буде срески град и постао центар рејона.

Грб[уреди]

Историјски градски грб
Данашни градски грб

За основ грба Јегорјевског рејона узет је историјски грб среског града Јегорјевска, Рјазанског Намесништва, по Највишем налогу утврђен 29. марта 1778. године. Црвена боја је у складу са предањем о јуначком подвигу Светог Великомученика Георгија и употпуњава садржај грба.

Данас је грб Јегорјевског рејона остао без рјазањског горњег дела. Завршни нацрт грба израдио је уметник Р. И. Маланичев. Грб су утврдиле локалне власти 3. децембра 1998. године и унет је у Државни хералдички регистар под бројем 409. Опис грба гласи: „У пурпруном (црвеном) пољу је рука одевена у азур (тамно плаву, модроплаву одећу), која излази одозго с леве стране из сребрног облака и погађа а златним турнирским копљем у чељусти златног преобраћеног крилатог змаја који се осврнуо“.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 70.133 становника, 1.830 (2,68%) више него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
68.303[1] 70.133[2]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јегорјевск