Једнорог (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једнорог
Карта сазвежђа Једнорог
кликните за већу слику
Латинско име Monoceros
Генитив Monocerotis
Скраћеница Mon
Симболизује библијског једнорога
Ректасцензија 7,15 h
Деклинација -5,74 °
Површина 482 кв. степени
(Ранг: 35)
Број звезда
сјајнијих од m = 3
0
Најсјајнија звезда Алфа Једнорога
(привидна величина 3,93)
Метеорски ројеви
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +75° и −90°
У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у фебруару
.
уреди

Једнорог (лат. Monoceros) је једно од 88 модерних сазвежђа. Налази се на небеском екватору и видљив је и са већег дела северне и целе јужне хемисфере. Сазвежђе је у 17. веку дефинисао холандски астроном Петар Планције.

Звезде[уреди]

Једнорог је релативно слабо сазвежђе, свега неколико звезда је видљиво голим оком. Најсјајнија је алфа Једнорога, која се налази на око 144 светлосних година и има магнитуду 3,93. Друга по сјајности је гама Једнорога, магнитуде 3,98.

Бета Једнорога је тројни систем чије се појединачне компоненте могу видети већ и малим телескопом, а Вилхелм Хершел их је назвао „једним од најлепших објеката на небу“.

Пласкетова звезда магнитуде 6,05 је једна од најмасивнијих двојних звезда — чине је два џина укупне масе око 100 Сунчевих маса које су удаљене једна од друге мање него Земља од Сунца.

Објекти дубоког неба[уреди]

У Једнорогу се налази неколико занимљивих објеката дубоког неба, укључујући маглину NGC 2264 („Маглина Божићно дрво“) у чијем се средишру налази звезда S Једнорога.

Маглина Розета (NGC 2237) је велика емисиона маглина коју изнутра осветљава отворено звездано јато NGC 2244.

М50 (NGC 2323) је такође отворено звездано јато.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]