Једрење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једрилице у Ростоку

Једрење је вештина пловидбе уз помоћ ветра као покретачке снаге. Једрење данас може бити рекреативно или спортско. Једрити се може на дасци, у чамцу или броду, на језеру или мору.

Посебне врсте једрења су: једрење на леду, где је пилот на клизаљкама, скијама или сноуборду, и једрење на копну, обично на пешчаним плажама у колицима са 3 точка и једром.

Хиљадама година једрење је имало велики значај за транспорт и трговину, риболов и ратовање. Крајем 19. века, значај једрења је опао појавом моторизованих бродова који нису зависили од временских прилика, који су били бржи и захтевали мање особља и других трошкова.

У неким мање развијеним деловима света једрење је и до данас задржало известан привредни значај. Рецимо, једрењаци и данас плове из Персијског залива ка Индији и Африци.

Кроз историју једрењаци су се мењали по конструкцији и величини. Најмање једрилице имају само једног путника, док највеће једрењаке опслужују десетине морнара. Развијени су и многобројни једриличарски маневри који су у спортском једрењу досегли свој врхунац.

Историја[уреди]

Стари век[уреди]

Египатска једрилица (зидна слика из 1422-1411. године п. н. е)

Прва позната представа брода са једрима потиче са погребне урне из Луксора из 5000. године пре нове ере. За пловидбу дуж Нила, у Средоземном и Црвеном мору, Египћани су користили бродове са јарболом и великим правоугаоним једром. Једро се могло окретати, тако да је једрилица могла да користи и бочни ветар.

Око 3000. пре нове ере становници уз обале Јужног кинеског мора су развили кануе које су користили за насељавање Полинезије.

Феничани и стари Грци су око 1000. године п. н. е. развили два основна типа бродова са једрима: теретни брод са пространим трупом и великим правоугаоним једром, и галију, која је имала јарбол са правоугаоним једром средње величине, док би је за време бонаце или поморске битке покретали веслачи.

У наредним вековима бродови су једрили у многе истраживачке и освајачке походе. На пример, грчки историчар Херодот је поменуо да је египатски фараон Нехо II послао феничанску експедицију која је опловила Африку у смеру казаљке на сату, 596—594. године п. н. е. Око 470. п. н. е. картагински адмирал Хано је отпловио на запад кроз Гибралтар и стигао све до Гвинејског залива. До данас се сачувао његов извештај о овом путовању. Грк Еудоксос из Кизика је 120—117. године п. н. е. путовао једрењаком до Индије у истраживачко путовање. Тада је схватио значај монсунских ветрова за пловидбу у Индијском океану.

И Римљани су користили комбинацију једрењака и брода са веслачима за своје војне и трговачке мисије. Значајан технички допринос овог времена је појава прамца као дела конструкције једара. Са развојем трговине добрима са Далеког истока између Сирије и Италије, у Медитерану су се појавили гусари. Године 102. п. н. е. напади киликијских и критских пирата су толико учестали да је Рим послао трупе Марка Антонија Старијег на Киликију са осредњим успехом. Римска флота је у доба Римског царства стално имала много мањи значај него копнене трупе.

Средњи век[уреди]

Англосаксонци су у време позног Римског царства дошли до Енглеске користећи дуге бродове са једним јарболом и једним правоугаоним једром. Викинзи су усавршили овај тип бродова између 6. и 8. века. Најважније техничко достигнуће овога доба био је развој система једара. Витки викиншки бродови могли су да достигну брзине до 20 чворова.

После ере Викинга, на Северном мору и Балтику су коришћени широки трговачки бродови трговачког удружења Ханза. До краја Средњег века развијени су и бродови са 2 и 3 јарбола. Верзија која је настала у Шпанији и Португалу под именом Каравела, послужила је морепловцима попут Кристифора Колумба, Васка да Гаме и Фердинанда Магелана да крену на своја истраживачка путовања. Почетком 15. века кинески адмирал Женг Хе је предводио више експедиција једрењака у Индијски океан до обала источне Африке.

Нови век[уреди]

Кати Сарк - један од последњих клипера

Од 17. века у употреби су нови, специјализовани типови бродова, као што су линијски бродови (бојни бродови са више палуба за топове) и фрегате (лако наоружани брзи бродови). Бродоградитељи су смишљали све иновативније нацрте. Бродови су били виткији, са већим депласманом и већим брзинама. Трговачке морнарице у 19. веку су користиле тип брода клипер, који је достизао брзине од 18 чворова.

Употреба гвожђа (од 1890. челика) као материјала за бродоградњу, била је почетак ере оклопњача. Истовремено, бродови су увећавали своје маневарске моћи. Парна машина је почела да истискује употребу једара. Данас се бродови на једра користе, готово искључиво, за забаву и спорт.

Једрилице су се користиле за разоноду богатих у Енглеској и Холандији у 17. веку. Први јахтинг клуб је основан 1720. у Корку у Ирској. Овај клуб је први организовао такмичење у једрењу (регату) 1749. У другој половини 19. века почеле су масовно да се одржавају трке једрилица по Европи и Северној Америци. Куп Америка је први пут организован 1851, а Килска недеља 1882. Прво олимпијско такмичење у једрењу одржано је на Олимпијским играма 1900.

Врсте такмичења у једрењу[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Спортско једрење
  • Регате се одржавају у ограниченом простору и времену. Једрилице треба да обиђу стазу која је обележена бовама. Постоје два формата регата: групна регата и дуел (трка две једрилице).
  • Трка једрилица од тачке до тачке путањама које нису обележене.
  • Етапна трка, где се свака фаза одвија на другом месту.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Једрење