Јеж

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јежеви
Обичан или европски јеж
Обичан или европски јеж
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Erinaceomorpha
породица: Erinaceidae
потпородица: Erinaceinae
G. Fischer, 1814
Родови
  • Atelerix
  • Erinaceus
  • Hemiechinus
  • Mesechinus
  • Paraechinus
Екологија таксона

Јежеви су ситни сисари из бубоједске потпородице Erinaceinae, чија је основна карактеристика присуство бодљи. Припадају реду бубоједа. Постоји 16 врста јежева подељених у пет родова. Живе широм Европе, Азије, Африке и на Новом Зеланду. У Аустралији и Северној Америци нема родних јежева, док су они на Новом Зеланду уведени. Јежеви су се мало изменили у последњих 15 милиона година, а као и други првоеволуирани сисари, прилагодили су се ноћном животу и бубоједном начину исхране.

Физички изглед[уреди]

Бодље[уреди]

Јежеви се лако могу распознати по својим бодљама које су у ствари тврде, шупље длаке начињене од кератина и дугачке су до 3 cm. Рађају се са малим и веома меканим бодљама. Након шест недеља прве бодље отпадају да би израсле нове, праве бодље. Одрасли јежеви имају на себи и до 5.000 бодљи које им служе првенствено као заштита. Бодље нису отровне и за разлику од бодљикавих прасади, не могу се лако одстранити од тела. Међутим, ако је изложена јаком притиску и стресу, или је болесна, животиња може да одбаци бодље.

Изглед и величина[уреди]

Јежеви су мали сисари. Дужина тела европског јежа износи од 15 до 30 центиметара, а тежина од 1.5 до 2 килограма. Осим бодљама, тело је прекривено браон крзном и имају кратак реп. Јежеви поседују пет прстију на предњим шапама са кратким ноктима. Задње ноге завршавају са по четири прста са дугачким ноктима који непрекидно расту. Јежеви поседују ове особине с обзиром на то да су копачи. Најразвијеније је чуло мириса и имају одличан слух. Врло су обазриви и реагују и на најмањи шум.

Особине[уреди]

Све врсте јежева се користе одбрамбеном способношћу да се умотају у тесну лоптицу, како би бодље биле уперене према спољашњости. Неки пустињски јежеви су еволуцијом смањили тежину, па је њима ефективнији други начин одбране - вероватно ће само отрчати, а понекад чак и сами напасти уљеза, покушајући да га убоду својим бодљама.

Јежеви су ноћне животиње, иако неке врсте могу с времена на време да излазе и дању у потрагу за храном. Већину дана проведу спавајући или у рупи у земљи или су сакривени испод траве и камења. Опет, различите врсте имају мало другачије особине, али генерално јежеви ископавају јаме као склоништа. Сви дивљи јежеви су у стању да хибернирају, мада не раде сви то; хибернација зависи од температуре и распрострањености хране и саме врсте.

Слично опосумима и кртицама, јежеви поседују понешто природног имунитета на змијски отров захваљујући протеину еринацину који се налази у мишићима.[1]

Размножавање[уреди]

Трудноћа зависи од врсте до врсте и траје од 35 до 58 дана. Женке крупнијих врста рађају, у просеку, 3-4 младих, док женке мањих врста просечно доносе на свет 5-6 младих јежева. Гнездо се састоји од хрпе лишћа које саме направе. Није необично да, као код многих других сисара, мужјак убије новорођене јежеве. Женке рађају два пута годишње. Један окот је у мају, а други у септембру.

Постоји опасност по мужјака да се приликом парења набоде на женкине бодље. Међутим, он не мора да се у потпуности попне на женку због тога што она има способност да повије реп на горе како би јој се вулва нашла иза остатка тела. Мужјаков пенис се налази врло близу трбуха (што многи мисле да је пупак) што представља још једну олакшицу приликом самог чина парења.

Класификација[уреди]

породица јежева, Erinaceidae
потпородица јежева, Erinaceinae
Афрички пигмејски јеж (Atelerix albiventris) је најчешћа врста јежа која се гаји као кућни љубимац.
Дугоухи јеж живи око Централне Азије и мањи је од европског јежа.
  • Род Atelerix
    • Афрички пигмејски јеж, Atelerix albiventris
    • Северноафрички или алжирски јеж, Atelerix algirus
    • Јужноафрички јеж, Atelerix frontalis
    • Сомалијски јеж, Atelerix sclateri
  • Род Erinaceus
    • Амурски јеж, Erinaceus amurensis
    • Јужни белогруди или источноевропски јеж, Erinaceus concolor
    • Обичан европски јеж, Erinaceus europaeus
    • Северни белогруди јеж, Erinaceus roumanicus
  • Род Hemiechinus
    • Дугоухи јеж, Hemiechinus auritus
    • Индијски дугоухи јеж, Hemiechinus collaris
  • Род Mesechinus
    • Даурски (трансбајкалски) јеж, Mesechinus dauuricus
    • Хјуов или централнокинески јеж, Mesechinus hughi
  • Род Paraechinus
    • Пустињски јеж, Paraechinus aethiopicus
    • Брантов јеж, Paraechinus hypomelas
    • Индијски јеж, Paraechinus micropus
    • Гологруди јеж, Paraechinus nudiventris

Извори[уреди]

  1. ^ T. Omori-Satoh, Y. Yamakawa, D. Mebs (2000). The antihemorrhagic factor, erinacin, from the European hedgehog (Erinaceus europaeus), a metalloprotease inhibitor of large molecular size possessing ficolin/opsonin P35 lectin domains. Toxicon 38(11).

Спољашње везе[уреди]