Језера у Хрватској има у свим деловима земље. Различита су по величини и начину постанка.
Најпознатија су Плитвичка језера, која су 1949. проглашена националним парком. Статус првог националног парка на Јадрану добила су 1960. језера на Мљету.
Највећа природна Језера у приморској Хрватској су криптодепресије: Вранско језеро код Биограда на Мору, Вранско језеро на Цресу и Баћинска језера. Тим језерима је дно испод површине мора, а ниво воде у висини или изнад новоа мора. Настала су потапањем крашких удубљења. Остала природна језера су разбацана по кршу, као јединствене појаве у каменој голети. Таква су језера (око Имотског: Модро, Црно, Галиповац и др.) туристички привлачна, а настала су урушавањен покрова подземних пећина.
У савременој привреди граде се базени за воду многостуке намене. То су вештачка језера, најчешће на текућим водама приморског дела (Перучко језеро на Цетини) или континенталног дела (на Драви, у склопу ХЕ Вараждин, ХЕ Чаковец). Овде се убрајају и рибњаци, највеће слатководне површине за узгајање риба, нарочито у панонском делу, као и у удубљенима близу градова из којих је вађен песак (Чиче и Јарун код Загреба, Шодерица у Копривничко-крижевачка жупанији. Оваква језера имају туристичко-рекреативни значај, а допуњавају их реке у чијој су близини.
