Јелабуга
| Јелабуга рус. Елабуга |
|
|---|---|
|
|
|
_(2006).gif) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки федерални округ |
| Република | Татарстан |
| Становништво | |
| Становништво (2010) | 70.750 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+4 |
| Површина | 18,4 km² |
 Јелабуга
Јелабуга на мапи Русије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 423600 |
| Позивни број | +7 85557 |
| Регистарска ознака | 16, 116 |
| ОКАТО код | 92 415 |
| Веб-страна | www.elabugacity.ru |
Јелабуга (рус. Елабуга, тат. Alabuğa/Алабуга) је град у Русији у републици Татарстан. Налази се на десној обали реке Каме, на ушћу реке Тојме у Каму.Према попису становништва из 2010. у граду је живело 70.750 становника.
Средиште је Јелабушке области од 1930. године. Од Казања је удаљен 215 km.
Садржај |
Историја [уреди]
Основан је у другој половини 16. века, као погранично утврђење Поволшке Бугарске. Рушевине тог утврђења сачуване су до данас - Чёртово городище/Şaytan qalası (читај: Čjortovo gorodišče/Šajtan kalasi, у преводу: „Вражја грађевина).
Градски статус добио је 1780. године.
Култура [уреди]
У Јелабуги се налази педагошки институт (Јелабушки државни педагошки институт), медицинска и културно-просветна училишта, средња специјална полицијска школа, као и још 14 средњих школа.
Од културних знаменитости, онде су музеј Ивана Шишкина, музеј-сеоски посед Надежде Дурове и музеј Марине Цветајеве.
Индустрија [уреди]
Од индустрије, у Јелабуги су производња нафте ("Прикамнефт"), фабрике аутомобила (ЈелАЗ), ковиноарматура, железнобетонских конструкција, опеке, фабврика школског намештаја, предузећа лаке (конфекција) и прехрамбене индустрије (конзервирање меса, млечни комбинат, пекаре, пиваре).
Становништво [уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 70.750 становника, 2.087 (3,04%) више него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 68.663[1] | 70.750[2] |
Познати грађани Јелабуге [уреди]
- Иван Шишкин (1832.-1898.), руски сликар
- Надежда Дурова (1783.-1866.), чланица руског Домовинског рата 1812., „девојка коњаница“
- Марина Цветајева (1892.-1941.) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане
- Леонид Говоров (1897.-1955.) маршал Совјетског Савеза је овде похађао школу од 1909.-1916.
Референце [уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе [уреди]
