Јелена Анжујска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Анжујска

краљица Јелена и син краљ Милутин, фреска из Грачанице (1324.)
краљица Јелена и син краљ Милутин, фреска из Грачанице (1324.)

Датум рођења 1236.
Датум смрти 8. фебруар 1314.
Место смрти Брњаци (Краљевина Рашка)
Порекло и породица
Супружник/ци Стефан Урош I
Потомство Стефан Драгутин
Стефан Милутин

Јелена Анжујска (око 1236Брњаци[1] на Косову, 8. фебруар 1314) је била супруга српског краља Стефана Уроша I (владао 1243—1276) и мајка краљева Драгутина и Милутина.

Порекло[уреди]

Њено порекло није тачно утврђено, али је познато да је у сродству са Карлом I, краљем Напуља и Сицилије, који је у писму из 1273. назива рођаком.

Презиме Анжујска је последица погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици Анђела.

Енглески историчар Гордон Макданијел утврдио је да је она унука сестре Бодуена II, латинског цара Константинопоља.

По овој теорији, Јелена Анжујска (1236 – 1314), правим именом Јелена Анђелина, је кћи мађарског племића Јована Анђела (Angelo János), војводе Срема, и француске племкиње: Матилде де Вјанден, војвоткиње Пожеге и Ковина. Јеленин отац, Јован Анђео, био је син византијског цара Исака II Анђела и Маргарите Мађарске, која је била кћи краља Беле III и Ањес де Шатијон.

Позната биографија[уреди]

Јелена је око 1250. удата за Уроша.

Са краљем Урошем је имала бар четворо деце:

  1. Драгутин (1251—1316), српски краљ 1276-1282
  2. Милутин (1253—1321), српски краљ 1282-1321
  3. Стефан (?)
  4. Брнча (?), кћерка удата за жупана Ђорђа

Једно време владала је областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје, у периоду када је држава била подељена на три дела и преосталим деловима управљали Драгутин и Милутин.

Јелена се замонашила у цркви св. Николе у Скадру; ту је као монахиња и умрла 8. фебруара 1314. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала. Такође, у свом двору је имала и чувено књигохранилиште, то јест библиотеку. Корице су израђиване код златара у Котору (в. Срби и рукописно Свето писмо).

Њен двор налазио се на самом рубу данашњег Косова и Метохије у месту Брњаци, на северној страни планине Мокра Гора, четири километра уз Брњачку реку (област горњи Ибар). Ту се налазила њена чувена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. Била је у добрим односима са Дубровником. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Као задужбина помиње се и црква на Госпођином врху у селу Бишево у Рожајама чији остаци и данас постоје, али нема доказа да је то заправо задужбина Јелене Анжујске

Као и други Немањићи зидала је задужбине, најпознатија њена задужбина је манастир Градац (крајем XIII века) где је и сахрањена, као и црква светог Николе у Скадру где је замонашена. Обнављала је велики број светиња, међу њима и манастир светих Сергија и Вакха на обалама реке Бојане код Скадра. Помагала је пуно и католичке светиње.

Легенда каже да се после три године од своје смрти јавила у сну једном монаху, те када су отворили њен гроб тело је нађено цело и очувано „као у роси“. Од те 1317. она се слави као светитељка 30. октобра по црквеном календару односно 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило II као житије прве српске краљице која је постала светитељка.

Сећање на Јелену Анжујску данас[уреди]

  • Постоји невладина организација „Јелена Анжујска“ у северном делу Косовске Митровице.
  • Радослав Златан Дорић је 1996. године добио награду „Бранислав Нушић“ за комедију „Јелена Анжујска“.
  • 2004. године Миладин Стевановић је објавио књигу „Краљица Јелена Анжујска“ на 202 стране (ISBN 86-7712-032-7, изд. Књига-комерц, Београд).
  • Ана Атанасковић је 2008. године објавила роман „Јелена Анжујска“ на 186 страна (ISBN 978-86-7844-061-8., изд. Феникс Либрис, Београд).
  • Стојана Магделинић је 2010. године објавила друго издање романа „Доротеа“ о Јелени Анжујској (ISBN 978-86-83337-49-1., изд. Рашка школа)
  • Удружење „Јеринин Град“ из Трстеника изводило је позоришну представу „Јелена Анжујска“ на бројним манифестацијама широм Србије, по сценарију Александра Кандића а у режији Давида Јовановића.

Извори[уреди]

  1. ^ Српски биографски речник I том, А ‐ Б, Ђорђе Бубало, Матица српска, Нови Сад (2004) ((sr))

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јелена Анжујска