Јелена Генчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Генчић

{{{опис_слике}}}

Личне информације
Датум рођења 9. октобар 1936.
Место рођења Београд (Краљевина Југославија Краљевина Југославија)
Датум смрти 1. јун 2013.
Место смрти Београд (Србија Србија)
Држављанство Застава Србије Србија
Спортске информације
Спорт Рукомет
Тенис
Клуб РК Црвена звезда (рукомет)
ТК Партизан (тенис)

Јелена Генчић (Београд, 9. октобар 1936Београд, 1. јун 2013[1]) била је југословенска и српска рукометашица, тенисерка и тениски тренер.

Каријера[уреди]

Истовремено се бавила и тенисом и рукометом. У то време играо се велики рукомет до 1958, а мали рукомет (данас само рукомет) био је још у повоју, а активно се играо од 1953. Обично је била голман играјући заједно са мушкарцима у школи и на улици. Њену храбру игру на голу су запазили стручњаци и позвали су је у Црвену звезду. Убрзо је постала незаменљива, па су је позвали у репрезентацију где је једно време била и капитен. Репрезентација Југославије у великом рукомету (жене) у којој је била и Јелена Генчић учествовала је (једини пут) на Светском првенству у великом рукомету 1958. у Немачкој и заузела 5 место. Те године гасио се велики рукомет, а све више се афирмисао мали. Прво СП у малом рукомету организовано је 1957, у Београду на Ташмајдану, где је репрезентација опет са Генчићевом на голу освојила бронзану медаљу. После тога посветила се само тенису. Интересантно је да је Јелена истовремено играла рукомет у Црвеној звезди, а тенис у Партизану.

За ТК Партизан играла је од 1954. до 1976. и на домаћој сцени била је 20 пута првакиња Југославије: 2 пута појединачно (1958 и 1964), 6 пута у женским паровима и 12 пута у мешовитим паровима, (са разним партнерима) док је 11 пута била друга.

Јелена Генчић је завршила историју уметности, бавила се фотографијом и радила је цео радни век у школском и културном програму РТБ, као уредник и режисер програма.

После повлачења из спорта средином седамдесетих година 20. века почела је каријеру као тениски тренер, где је имала доста успеха у откривању и подучавању будућих великих шампиона Новака Ђоковића, Монике Селеш и Горана Иванишевића.[2]

Рођена је као једна од седморо деце. Отац Јован је из угледне српске породице, а мајка Хермина пореклом аустријанка. Њен деда Лазар Генчић студирао је медицину у Бечу, пре повратка у Србију и постао први хирург у земљи, а баба по оцу Ана Пачић била је праунука Томе Вучића-Перишића. После избијања Првог светског рата, узео је активну улогу у српској војсци, преживео је исцрпљујући конфликт са чином генерала.[3] Брат њеног деде је Ђорђе Генчић који је обављао функцију министра унутрашњих послова у влади Николе Пашића. Преминула је 1. јуна 2013. у 77. години и сахрањена 5. јуна у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Алманах југословенског спорта 1943 — 1963. Издање Југословенског савеза организација за физичку културу (ЈСОФК) Штампа: Спортска књига, Београд 1964.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :