Јелена Драгаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Драгаш

Део минијатуре из Лувра породице Манојла Другог Палеолога
Део минијатуре из Лувра породице Манојла Другог Палеолога

Датум рођења 1372.
Датум смрти 23. март 1450.
Порекло
Породица

Јелена Драгаш (Дејановић) (137223. март 1450) или Августа Хелена Палеолог (монашко име Ипомонија) била је српска принцеза из породице Драгаша и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI.[1]

Порекло[уреди]

Јелена је била кћи Константина Драгаша, обласног господара југоисточног дела некада моћног Душановог царства, са престоницом у Велбужду и његове прве жене. Њен отац је погинуо у бици на Ровинама 1395. године, као вазал Бајазита I.

Брак[уреди]

Она се 10. фебруара 1392. године, удала за византијског цара Манојла II Палеолога. Према Георгију Сфранцесу имали су десеторо деце:

Њен супруг Манојло II је умро 21. јула 1425. године, након чега се она замонашила под именом Ипомонија. Надживела га је за скоро 25 година, а умрла је 23. марта 1450. године у Цариграду. Њени синови Јован VIII и Константин XI су били последњи византијски цареви, а сам Константин је био познат под мајчиним девојачким презименом Драгаш, које је носио уз своје.

Референце[уреди]

  1. ^ Константин Јиречек — Историја Срба, II исправљено и допуњено издање, Научна књига Београд, 1952, стр. 303.

Спољашње везе[уреди]