Јелена (супруга Стефана Душана)
| Јелена од Бугарске | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 1310. |
| Датум смрти | 7. новембар 1374. |
| Порекло | |
| Породица | |
Јелена (око 1310 — 1374) је била бугарска племкиња и српска краљица а потом и царица, супруга Стефана Душана (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355) и мајка цара Уроша (1355 — 1371).
[уреди] Биографија
Јелена је била ћерка деспота Страцимира и Кераце Петрице, рођена око 1310. године. Њен брат, Јован Александар (1331 — 1371), постао је бугарски цар 1331. године, после државног удара у којем су са власти збачени Душанова тетка Ана Неда и њен син Јован Стефан (1330 — 1331). Они су постављени на власт у склопу мировног уговора, који су Србија и Бугарска склопиле, после битке код Велбужда (1330), у којој је погинуо бугарски цар Михајло III Шишман (1323 — 1330), отац Јована Стефана и бивши муж Ане Неде. Исте године и Душан је извршио државни удар и збацио са власти свог оца,Стефана Дечанског (1322 — 1331). Двојица владара су склопила споразум који је потврђен Јеленином удајом за Душана, на Ускрс, 19. априла 1332. године, а односи између две државе су остали добри до краја Душановог живота.
Данас се сматра да је у браку са Душаном имала само једно дете, сина Уроша, док поједини аутори сматрају да су имали и ћерку.
Јелена је била грађанин Венеције 1350. године и регент Србије између 1355-1356.
После смрти супруга, цара Душана 1355. године, Јелена се закалуђерила као монахиња Јелисавета и са сином је завршила градњу манастира Матејче код Куманова.
Јеленини портрети очувани су у више места (у Белој цркви у селу Карану код Ужица, Сопоћанима, Дечанима, Леснову, Љуботену, Охриду и у храму свете Богородице код Куманова).
[уреди] Спољашње везе
- Мудра Јелена Душанова („Вечерње новости“, 31. јануар 2011)
- Јустин Поповић: Житије Јелисавете - Евгеније, Свете царице Јелене
|
|||||||||||||||||
