Јелисавета Начић
| Јелисавета Начић | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 31. децембар 1878. |
| Место рођења | Београд (Кнежевина Србија) |
| Датум смрти | 6. јун 1955. |
| Место смрти | Дубровник (ФНРЈ) |
| Дела | |
Јелисавета Начић (Београд, 31. децембар 1878 — Дубровник, 6. јун 1955) је била прва жена дипломирани архитекта у Србији и први главни архитекта града Београда.
Рођена је у кући имућног трговца Михаила С. Начића, њеног оца. Студирала је на Архитектонском одсеку Техничког факултета Велике школе, у првој генерацији студената, и дипломирала 1900. године. Њени главни радови су пројекат основне школе „Краљ Петар I“ код Саборне цркве у Београду и идејни пројекат Цркве Александра Невског у Београду. Такође су њен рад камене степенице на прилазу ка Калемегдану (преко пута амбасаде Француске), које су грађене у првим годинама 20. века. Степенице су рађене у стилу степеништа у вртовима италијанске Ренесансе. У њеном атељеу је ливен и Победник на Калемегдану.
Улица [уреди]
У Београду постоји улица са њеним именом, непосредно код Бајлонијеве пијаце, општина Стари Град (бивша улица народног хероја Павла Папа).
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Јелисавета Начић везан је за биографије. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
