Јелисавета Фјодоровна
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
|
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Јелисавета Фјодоровна | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 1. новембар 1864. |
| Датум смрти | 18. јули 1918. |
| Порекло и породица | |
Света преподобномученица Јелисавета Фјодоровна Руска (рус. Елизавета Фёдоровна; 1. новембар 1864 — 18. јули 1918) се у Православној цркви слави као успомена на чланове руске царске династије Романов који су мученички страдали 1918. године у граду Алапајевску: велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну, са својом келејницом Варваром и друге, међу којима је био и кнез Јован Константинович, ожењен Јеленом, сестром краља Александра Карађорђевића.
Они су живи бачени у окно једног напуштеног рудника, где су уз молитве и духовне песме испустили душе од глади и задобијених повреда. Њихова тела су пронађена и кришом пребачена у Кину, а велику кнегињу са сестром Варваром пренели су у Јерусалим, где се и данас налазе у манастиру Марије Магдалене на Јелеонској гори.
Биографија [уреди]
Велика кнегиња Јелисавета је рођена 1. новембра 1864. године. Родитељи су јој били велики војвода Лудвиг IV од Хесена и Рајне и британска принцеза Алиса. Преко своје мајке, Св. Јелисавета је била унука краљице Викторије. Кад је порасла, сматрана је једном од најлепших жена Европе тог времена.
Удала се 15. јуна 1884. за великог кнеза Сергеја, сина руског цара Александра Другог. Из лутеранства је прешла у православну веру.
Дана 18. фебруара 1905. Сергеј је настрадао у атентату и пошто нису имали деце, велика кнегиња Јелисавета је одлучила да остатак живота посвети Богу и да му служи љубављу према ближњима. У Москви је основала Марто-Маријински манастир који је развио добротворни рад. Народ ју је назвао „анђелом чуварем Москве“.
Када су бољшевици преузели власт, Лењин је издао наредбу да се она ухапси и спроведе у Алапајевск. Ту су их претукли, одвели у напуштени рудник и живе бацили у јаму дубоку 20 метара. Затим су убице убациле и неколико граната, али се песма и даље чула из јаме.
Св. Јелисавета је преминула од последица пада у дубоку јаму, али је ипак успела да превије ране својим сустрадалницима.[тражи се извор од 10. 2011.]
Проглашњење за светицу [уреди]
Руска православна загранична црква је додала ове новомученике збору светих 1981. године. Московска патријаршија је то учинила 1992.
Њене мошти се и данас проносе по целом православном свету.
Спољашње везе [уреди]
