Јеремија Живановић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Јеремија Живановић је био српски књижевник. Рођен је у Вражогрнцу код Зајечара 17. септембра 1874. године, а умро у Београду 27. октобра 1940. године.
Садржај |
[уреди] Живот
У Зајечару је завршио основну школу и гимназију, факултетске студије у Београду (један део у Бечу и Лајпцигу). Радио је као средњошколски професор у Зајечару и Нишу (професор матерњег језика и књижевности у гимназији Краљ Милан I ) затим као професор и ректор Више педагошке школе у Београду. Био је народни посланик (1912 - 1914), начелник Министарства просвете (1918 - 1919), председник Главне управе уједињеног професорског друштва и уредник часописа Наставник, а своје службовање завршио на високој дужности бана Моравске бановине са седиштем у Нишу (1931. до 1935).
[уреди] Стваралаштво
Покретач и главни сарадник часописа Градина (1900-1901), покретач идеје о изградњи зграде Народног позоришта у Нишу. Бавио се књижевном критиком, књижевном историографијом, писањем прозе и превођењем. Објавио књижевни оглед Рат и књижевност (писан у ратним условима у Солуну, објављен 1917. у Великој Србији), такође, огледе о нашим истакнутим писцима Лази К. Лазаревићу, Ђури Јакшићу, Јанку Веселиновићу, Лази Костићу, Богобоју Атанацковићу, Илији Вукићевићу и другима. Био је оснивач, власник и уредник књижевног омладинског листа [[Венац]], који је почео да излази у Београду 1910. године, и са прекидима у време Првог светског рата излазио до 1935. Своју прозу објављивао је и под псеудонимом С. Недић.
[уреди] Дела
- Последње године живота Петра II Његоша, Београд, Чупићева задужбина, 1910.
- Основи синтаксе српско-хрватског језика, Београд, Књижар издавач Геца Кон, 1920.
[уреди] Преводи
Преводио је са француског, немачког, енглеског, норвешког и бугарског. Преводио је Марка Твена, Алфреда тенисона, А. Цвајга, Анатола Франса, ламартина, Виктора Игоа...
Алфонс Доде Тарасконска лука: последњи доживљаји славног Тартарена, Београд, Напредак, 1924.
