Јернеј Копитар
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Јернеј Копитар | |
|---|---|
Јернеј Копитар, словеначки лингвиста |
|
| рођен: | 21. август 1780. Репње (Хабзбуршка монархија) |
| преминуо: | 11. август 1844. Беч (Хабзбуршка монархија) |
Јернеј Копитар (Репње код Водица, 21. августа 1780. – Беч, 11. августа 1844.), је био словеначки лингвиста и слависта. Био је члан бечке дворске књижнице и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. након Првог српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“ као и „Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу“. До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.
Као Вуков сарадник Јернеј га је савјетовао:
- да објави прву граматику српског језика
- да прикупља а затим објави народне умотворине
- да прикупља речи народног говора како би издао Први српски речник
 |
Овај незавршени чланак Јернеј Копитар је везан за научнике. Користећи правила Википедије, проширите га. |
