Јернеј Копитар
| Јернеј Копитар | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 21. август 1780. |
| Место рођења: | Репње (Хабзбуршка монархија) |
| Датум смрти: | 11. август 1844. |
| Место смрти: | Беч (Аустријско царство) |
Јернеј Копитар (Репње код Водица, 21. августа 1780 – Беч, 11. августа 1844) је био словеначки лингвиста и слависта.
[уреди] Биографија
Био је члан бечке дворске књижнице и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. након Првог српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио
- „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“ као и
- „Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу“.
До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.
Као Вуков сарадник Јернеј га је савјетовао:
- да објави прву граматику српског језика
- да прикупља а затим објави народне умотворине
- да прикупља речи народног говора како би издао Први српски речник
[уреди] Литература
Марио Грчевић. Јернеј Копитар као стратег Караџићеве књижевно-језичне реформе[1]. Филологија 53, 2009.
[уреди] Спољашње везе
