Јерусалим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јерусалим
хеб. ירושלים
арап. ‏القدس‎

Jerusalem infobox image.JPG

Грб

 Застава
Основни подаци
Држава Застава Израела Израел
Округ Јерусалим
Основан 4. миленијум п. н. е.
Становништво
Становништво 801,400 (2012) (процена)
Положај
Координате 31°46′45″N 35°13′25″E / 31.779167, 35.223611
Надморска висина 606–826 m
Површина 125,16 km²
Јерусалим на мапи Израела
{{{alt}}}
Јерусалим
Јерусалим на мапи Израела
Остали подаци
Градоначелник Нир Баркат
Веб-страна www.jerusalem.muni.il


Координате: 31° 46′ 45" СГШ, 35° 13′ 25" ИГД Јерусалим (хеб. יְרוּשָׁלַיִם, Јерушалајм; арап. القُدس, Ел Кудс; грч. Ἱεροσόλυμα; лат. Hierosolyma) је главни град Израела и древни град на Блиском истоку у историјској регији Палестини, библијски Светој Земљи, Земља Израела. Палестинска Народна Самоуправа сматра источни Јерусалим својим главним градом, иако Израел то не признаје. Град је под de facto влашћу и администрацијом Израела. Решење о трајном политичком статусу Јерусалима је једна од главних тема у решавању Блискоисточног конфликта.

Јерусалим се налази међу брдима Јудеје, на 770 m надморске висине, између Средоземног и Мртвог мора. У Јерусалиму је седиште израелског председника и израелског парламента (кнесета). Град има изузетан значај за три велике религије: јудаизам, хришћанство и ислам. Према процени из 2007. у граду је живело 746.300 становника.

Садржај

Историја[уреди]

Поглед на Јерусалим са Маслинове горе

Прва сведочанства о присуству људи у овом крају су керамичке посуде из времена 5000 година п. н. е. Јерусалим је први пут насељен око 1800. године п. н. е, и по томе је један од најстаријих градова на свету. У њему су се сретале многе културе од античког до модерног доба. Стари град је подељен на четири четврти: јеврејску, хришћанску, јерменску и муслиманску, које су међусобо одељене зидовима.

Освојио га краљ Давид 997. године п. н. е. и учинио га главним градом свог уједињеног царства. Овде je краљ Соломон саградио први храм. Јерусалим je постао велики свети град Јевреја (Пс 122,3-7). Град и храм је срушио Навукодоносор 586. године п. н. е, a обновили их Језра и Немија после повратка из вавилонског ропства.

Римљани су освојили Јерусалим 63. п. н. е., a разрушили га 70. године нове ере.

Према Новом завету, Христос је посећивао Јерусалим о верским празницима (као што је био обичај важећи за све Јевреје. Овде је распет на Голготи, погребен и после три дана, по библијском веровању, славно васкрсао. Одавде се вазнео и послао свога Светог Духа на Дан Педесетнице, што је рођендан Христове цркве (Дап 2).

Године 637. муслимани су освојили град, населили се овде и углавном остали до 1948. године, када је створена садашња држава Израел. До 1966. године био је подељен између Израела и Јордана, a од тада је Израел анектирао цео град.

Откако је овде по доласку муслимана подигнута „Купола на стени“ (Омарова или Акса Џамија), Јерусалим је постао свети град и треће религије. По хришћанском веровању, Јерусалим је праслика Небеског Јерусалима, који ће се остварити на крају овог века.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2007. живело 746.300 становника, од чега око 64% Јевреја, 32% муслимана, 2% хришћана и 2% осталих.[1]

Кретање броја становника
1983. 1995.
428.716 617.042[2]

Иако је у античко време Јерусалим био велик град, у каснијем историјском периоду, посебно за време Османског царства, његова величина била је знатно смањена. Тако је 1844. године Јерусалим имао свега 15510 становника, од чега око 7120 Јевреја, 5000 Муслимана и 3390 Хришћана [3] По британском попису из 1922. године, Јерусалим је имао 62.578 становника, од чега 33.971 Јевреја, 13.413 муслимана и 14.669 хришћана.

Свети град три велике религије[уреди]

Јерусалим је јединствен по томе што означава свето место за три вере: хришћанство, јудаизам и ислам. Зидине старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација. На том месту налазе се најзначајнији историјски споменици као и места на којима су се, по предању, одиграли догађаји описани у светим књигама - Библији и Курану.

Вероисповести[уреди]

У Јерусалиму делује велики број религијских заједница и покрета. Мисионарство је забрањено у целом Израелу.

Најбројнија верска заједница у граду су јевреји. Овде су више него у остатку Израела присутни ултраортодоксни (не-ционисти) и ортодоксни јевреји (ционисти).

Од исламских заједница заступљени су сунити, шиити, алавити и друзи.

Хришћанске цркве које делују у Јерусалиму су: Грчка православна црква, Руска православна црква, Грузијска православна црква, Сиријска православна црква, Мелкитска гркокатоличка црква, Старокатоличка црква, Римокатоличка црква, Лутеранска црква, Англиканска црква, Јерменска апостолска црква и Етиопска православна црква.

Зид плача
Улаз у Цркву Христовог гроба
Џамија Ал Акса

Статистички годишњак града Јерусалима говори да у градском подручју постоје 1204 синагоге, 158 цркава и 73 џамије.[4] Неке локације, попут простора где се некада налазио Јерусалимски храм, су често повод за сукобе.

Јудаизам[уреди]

Од 10. века пре нове ере Јерусалим је за јевреје свето место на коме се налазио Соломонов и Други јерусалимски храм. У Старом завету Јерусалим се помиње 632 пута. Овај град се стално помиње као место где се објављују библијска Божја пророчанства и заповести. Ово је посебно карактеристично за књиге пророка Данијела, Јеремије, Исаије, Језекиља, Захарија и за псалме. Једно од најпосећенијих места у Јерусалиму је остатак Соломоновог храма- Јерусалимски Храм, Западни зид, нама познатији као Зид плача. Јевреји из целог света долазе да се моле испред овог зида остављајући поруке на хартији у пукотинама зида. Овде се моле и хасиди - верници са дугачким зулуфима, црном брадом, у црним одорама и са шеширима који личе на цилиндре. Значајна места за Јевреје су, поред Западног зида, још и Давидов и Соломонов гроб.

Хришћанство[уреди]

За хришћане је Јерусалим свети град јер је то место где је Исус Христос мучен, разапет и васкрсао. Јерусалим се помиње у Новом завету више од 100 пута. По библијском веровању, Исус је овде донесен убрзо после рођења, ту је касније истерао трговце и мењаче новца из храма, и ту је вечерао са апостолима. Непосредно изван древног Јерусалима (вероватно место је данас унутар града), Исус је распет и сахрањен. Хришћански ходочасници и туристи посећују улицу којом је Христос прошао када је вођен на погубљење. Њено име је Виа Долороса, што значи „Пут бола“. У улици су означена места на којима је Исус падао носећи крст. Данас се ту налази пијаца. На брду Голгота, где је разапет Христос, данас се налази Црква Васкрсења Христовог(Црква Светог Гроба), а у рупу у земљи у коју је био пободен крст посетиоци стављају руке.

Ислам[уреди]

За разлику од Библије и Танаха, Куран ниједном не помиње Јерусалим. Ипак, овај град се традиционално сматра трећим најсветијим местом у исламу, после Меке и Медине. За припаднике муслиманске вере значајна је џамија Ал Акса испред које се налази камен са отисцима копита Мухамедовог коња. Предање каже да је коњ своје отиске у њему оставио непосредно пре него што се Мухамед вазнео у небо, где се придружио осталим пророцима ислама.

Стари град[уреди]

Стари град у Јерусалиму представља стари део града Јерусалима, који је утврђен зидинама. Простире се на површини од 0.9 km² модерног града Јерусалима.

Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских обележја: Храмовна гора и Зид плача (за јевреје), Храм Васкрсења Христовог (за хришћане), и Купола на стени(Омарова џамија) и Џамија Ал-Акса (за муслимане).

Стари град је традиционално подељен у четири неједнака дела, а данашњи називи су уведени тек у 19. веку.

Данас је Стари град у Јерусалиму, подељен на:
  • Муслиманску четврт
  • Хришћанску четврт
  • Јеврејску четврт
  • Јерменску четврт

На зидинама Старог града су у почетку постојале четири порте(капије), касније једанаест, од којих је данас отворено седам порти (капија) на Старом граду.

Галерија[уреди]

Панорама[уреди]

Панорама Јерусалима, поглед са Маслинове горе

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.cbs.gov.il/population/new_2009/table3.pdf
  2. ^ Израелски централни биро за статистику: Пописи становништва 1983. и 1995., Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ Ernst-Gustav Schultz, Prussian consul Harrel and Stendel, 1974
  4. ^ David E. Guinn: Protecting Jerusalem's Holy Sites. A Strategy for Negotiating a Sacred Peace. Cambridge University Press, Cambridge 2006, 142. ISBN 0-521-86662-6

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања
Википутовања имају више информација на вези:
  • Текст и слике су преузети са сајта Zvrk.co.yu


Главни градови у Азији

Абу Даби • Аман • Анкара • Астана • Ашхабад • Багдад • Баку • Бандар Сери Бегаван • Бангкок • Бејрут • Бишкек • Вијентијан • Дамаск • Дака • Дили • Доха • Душанбе • Исламабад • Јерусалим • Јереван • Кабул • Катманду • Куала Лумпур • Кувајт • Мале • Манама • Mанила • Маскат • Нејпјидо • Њу Делхи • Никозија • Пекинг • Пном Пен • Пјонгјанг • Ријад • Сана • Сеул • Сингапур • Сри Џајаварденепура Коте • Ташкент • Тбилиси • Техеран • Тимбу • Токио • Улан Батор • Ханој • Џакарта


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јерусалим&oldid=7265255“