Јован Ћирилов
| Јован Ћирилов | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 30. август 1931. |
| Место рођења: | Кикинда (Краљевина Југославија) |
Јован Ћирилов (Кикинда, 30. август 1931) је српски театролог, књижевник и значајан делатник српског позоришта и српске културе уопште.
Садржај |
[уреди] Биографија
После завршене школе у Кикинди, уписао је и дипломирао филозофију на Београдском универзитету 1955. године. Био је на челу Југословенског драмског позоришта од 1985. до 1999. године, а пре тога, од 1956. драматург у том позоришту, као и у Атељеу 212 од 1967. до 1985. године. Од оснивања, 1967. године, до данас је уметнички директор и селектор Битефа. Од 2001. до 2007. године је председник Националне комисије Југославије, а потом Србије, при Унеску.
Написао драме „Соба за четворицу“ и „Дом тишине“ (са Мирославом Беловићем), сценарија за филмове Владана Слијепчевића „Право стање ствари“, „Штићеник“, „Куда после кише“ (приказане у Венецији, Москви и Пули), радио драме „Ветровити друмови“ (на немачком, Радио Хамбург), „Механичка секретарица“ и др. Адаптирао за сцену „Проклету авлију“ Иве Андрића, а са Беловићем „Откриће“ Добрице Ћосића.
Аутор је романа, више збирки песама, театролошких есеја, књига успомена, антологија драма (српске савремене драме на енглеском језику, енглеске и америчке савремене драме, најкраћих драма на свету) и речника. Превео је драме Кристофера Фраја, Брехта, Женеа, Стопарда, Сама Шепарда, Мамета, Марбера и мјузикла „Коса“.
Писац колумни, у НИН-у Реч недеље (од 1986. до данас), две колумне недељно у Блицу (Позориштарије и Са рукама у џеповима) и позоришних дневника у листу Лудус.
Говори немачки, енглески, француски, шпански и италијански, проучавао је и кинески.
[уреди] Објављене књиге
- „Путовање по граматици“, песме, 1972.
- „Неко време у Салцбургу“, роман, 1980.
- „Узалудна путовања“, песме, 1989.
- „Пре и после гнева“, зборник савремене британске драме 2001
- „Пре и после Косе“, зборник савремене америчке драме 2002
- „Реч недеље“, збирка текстова (колумне), 1997. и 2006.
- „Сви моји савременици I-II“, 2010
- „Мајке познатих“, 2011
Театролошка дела:
- „Путовање по позоришту“, 1988.
- „Драмски писци моји савременици“, 1989.
- „Позориштарије“, 1998.
- „Дневници“, 1999.
Речници:
- „Речник нових речи“, 1982.
- „Речник песничких слика“, 1985.
- „Нови речник нових речи“, 1991.
- „Српско-хрватски речник варијаната (иначица)“, 1989. и 1994.
Антологије:
- „Најкраће драме на свету“ (кратке драме, КОВ, Вршац, 1999)
- „Кратке, краће и најкраће драме на свету“ (кратке драме, КОВ, Вршац, 2008)
[уреди] Награде
Добитник је следећих признања и награда:
- две Стеријине награде ‐ за новинску позоришну критику и за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности,
- Статуете Јоаким Вујић коју додељује Књажевско-српски театар из Крагујевца (1990),
- награде Фондације Браћа Карић за публицистику,
- Октобарске награде Града Београда за животно дело,
- Француска га је наградила орденом „Витез уметности и књижевности“ (1992),
- Србија га је одликовала Сретењским орденом трећег степена (2012)
