Јован Авакумовић

Уколико сте тражили чланак о песнику Јовану Авакумовићу погледајте, погледајте чланак Јован Авакумовић (песник).

Јован Авакумовић
Биографија
Датум рођења	13. јануар 1841.
Место рођења	Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти	3. август 1928.
Место смрти	Рогашка Слатина (Краљевина СХС)

Јован Ђ. Авакумовић (Београд, 1/13. јануар 1841 — Рогашка Слатина, 3. август 1928) је био правник, политичар, председник владе Србије.

Биографија

Рођен као потомак угледне трговачке породице Бабадудић, завршио је права у Београду, а затим студирао правне и државне науке (1862—1868) у Немачкој, Француској и Швајцарској. Члан је Либералне странке.

Године 1873. именоваван је првим секретаром Касационог суда, затим је од 1875) прво био управник града Београда, а потом начелник полицијског одељења Министарства унутрашњих дела у либералској влади Стевче Михаиловића до 1880. године. Те године накратко постаје министар правде у кабинету Јована Ристића, али већ октобра исте године влада пада и замењује је напредњачка под Миланом Пироћанцем. У следећем периоду (1881-1887. година) је судија Касационог суда. Накратко је министар правде 1887. године у коалиционој либералско-радикалској влади, али испада из ње крајем године када радикали сами формирају кабинет. Будући да је неприкосновени шеф либерала Ристић намесник у периоду 1889-1892. године и да је замрзао статус у либералној странци, то је Авакумовић постао оперативни шеф странке и предводник опозиције. Либерали тада покушавају да владајуће радикале туку на радикалски начин – јаком демагогијом.

Када намесништво обара радикалску владу, Авакумовић 9. августа 1892. године постаје председник владе и министар иностраних дела. У влади доминира млађе крило либерала. Све акције владе усмерене су на парламентарне изборе заказане за 25. фебруар 1893. године. После жестоке борбе, у којој је влада користила сумњиве методе, резултат је нерешен, а политичку кризу разрешава млади Александар Обреновић, који преузима краљевске прерогативе, отпушта Авакумовићеву владу и мандат даје радикалима. Било је то 1. априла 1893. године. Радикална већина у скупштини је организовала политичко суђење Авакумовићу и неким члановима његове владе, али је их је краљ амнестирао пре пресуде.

Други пут је Авакумовић постао председник владе одмах по убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 29. маја 1903. године. Под овом владом је извршен избор Петра Карађорђевића за српског краља и враћен на снагу устав из 1888. године.

Током Првог светског рата, 1915. године, аустроугарске окупационе снаге су га заробиле и интернирале у логор Цеглед у Мађарској, а затим у Хицинг у Аустрији, у коме је дочекао крај рата. По повратку из заробљеништва повлачи се из политике.

Авакумовић је био један од напознатијих и најбољих адвоката у Београду, посебно из области кривичног права. Написао је већи број стручних радова, а његова најважнија дела су Теорија казненог права (1887-1891), као и Нужна одбрана, Важност кривичног закона, Француска и енглеска порота, Промена валуте и противправни послови. Авакумовић је постао редовни члан Српске краљевске академије 1893. године.

Преминуо је у Рогашкој Слатини у данашњој Словенији 3. августа 1928. и сахрањен је у Београду.

Био је сестрић генерала и краљевског намесника Јована Белимарковића.

Види још

• Списак председника Влада Србије
• Списак министара правде Србије
• Списак министара иностраних послова Србије
• Баба-Дудићи

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јован Авакумовић

• Биографија на сајту САНУ
• Умро Јован Ђ. Авакумовић („Политика“, 4. август 1928)
• Архив Србије - страница о Јовану Авакумовићу

Претходник: Никола Пашић	председник Владе Србије 1892 — 1893	Наследник: Лазар Докић
Претходник: Димитрије Цинцар-Марковић	председник Владе Србије 1903	Наследник: Сава Грујић
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}