Јован Апел
Јован Апел (Аустроугарска ? – Београд, 21. јануар 1907[1]) је био српски индустријалац и закупник рудника.
Садржај |
[уреди] Биографија
Порекло води из Аустроугарске, док је у Србију дошао са знатним финансијским капиталом где је 1865. године отворио ручну пивару у Алексинцу.[2][3] Био је римокатолик под именом Јозеф Апел, пре него што је примио православље и након неког времена постао познат као Јован Апел.[4]
Након ослобођења Ниша од Турака саградио је парну пивару 1884. године у Нишу, у коју је пренео све уређаје из Алексинца.[5][3] Она се налазила у подножју брда Горице поред саме железничке станице, и пословала је под именом „Пивара Јована Апела и синова“.[6] Уз њу је отворио и велику пивницу.[6] Производила је 20 хектолитара пива дневно.[3] За потребе пиваре купио је од Турака шест хектара земље.[3] Ово земљиште било је једно од три највећа земљишна поседа који су власници из других места поседовали у атару Ниша. Касније је земљиште проширио.
По њему је касније читав крај добио назив „Апеловац“. Пиварама је управљао све до смрти 1907. године када су пиваре у Алексинцу и Нишу наследили синови Јосиф (1872-1927) и Хуберт. Организујући се на нов начин, они су се 1900. године из Алексинца преселили у Ниш и пивару у Алексинцу трансформисали у фабрику слада а пивару у Нишу, која је носила назив „Апеловац“, осавременили па је поред пива производила и вештачки лед.
Данас једна марка нишког пива носи име „Апел“.
[уреди] Референце
- ^ Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад, 2004. године
- ^ Алексиначка гимназија: 145 година постојања и рада гимназије
- ^ а б в г Севделин Андрејевић, Економски развој Ниша од 1830. до 1946. године, Народне новине, 1970, стр. 32
- ^ Небојша Озимић, Привредни развој Ниша у периоду 1833—1941, IV Италијани у Нишу
- ^ Нишки графит: Времеплов
- ^ а б Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш, стр. 159
[уреди] Извори
.gif){kind=small}
- Историја Ниша II, Ниш, 1984.
- Славољуб Станковић Тале, АПЕЛИ, ИНДУСТРИЈАЛЦИ, Расински анали 6, Историјски архив Крушевац, 2008.
- Српска енциклопедија, САНУ, Матица српска, Завод, 2010, 273.
