Јован Бандур

Јован Бандур
Лични подаци
Датум рођења	(1899-09-24)24. септембар 1899.
Место рођења	Јавница, Аустроугарска
Датум смрти	14. мај 1956.(1956-05-14) (56 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија

Јован Бандур (Јавница, Двор на Уни, 24. септембар 1899 — Београд, 14. мај 1956) био је српски композитор и диригент.

Студирао је на Музичкој академији у Бечу, а дипломирао је 1926. на Конзерваторију у Прагу. У почетку је радио као диригент Српског певачког друштва и наставник музике у гимназији у Панчеву. Водио је београдско Академско певачко друштво Обилић.

Године (1931–37) је био диригент Опере Народног позоришта у Београду а од 1935–37 и вршилац дужности директора, Од 1937. ради као је административни директор Музичке академије у Београду, 1945–56. ванредни професор на истој установи.

Повремено је сарађивао у часописима Музика, Звук и Музички гласник. У својим делима тежио је да оствари јединство националног израза са класичном формом, постепено изграђујући и продубљујући свој музички језик. Бандур је у почетку био вокални лиричар, минијатурист, а после ослобођења компонује већа кантатна дела, међу њима и сугестивну Југословенску рапсодију инспирисану ослободилачком борбом.

Дела

• Сапутници кроз живот, концерт за виолину и оркестар, 1954,

Кантате:

• Поема 1941 (на текст Десанка Максимовић), 1947,
• Југословенска партизанска рапсодија (народни текст) 1947,
• Распева се земља (стихови Гвида Тартаље), 1949,
• Од свитања све до мрака (на властит текст), 1949,
• Химна човеку (Софокло) 1928,
• Циклус мадригала за хор 1928–51,
• Соло песме

Музичка школа у Панчеву носи његово име.

Литература

• М. Павловић:Јован Бандур, Радио Београд, 1953, IX,
• М. Вукобратовић: Јован Бандур, Звук, 1956, 7–8,
• П. Бингулац: Јован Бабдур, Савремени акорди 1957, посебан број
• Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, стр. 18