Јован Дамаскин
.gif)
Јован Дамаскин (грч. Ἰωάννης Δαμασκήνος, лат. Iohannes Damascenus, око 676–749) био је знаменити сиријски монах и теолог из 8. века.
Велики систематичар патристичког учења, писао је против несторијанаца, јаковита и манихејаца, а најважнији полемички спис му је уперен против иконобораца. Такође, сматра се једним од највећих црквених песника.[1]
Садржај |
Живот [уреди]
Јован је рођен је и одрастао у Дамаску. Пореклом је из богате хришћанске породице, која је живела под исламском влашћу у Дамаску. Његов отац био је високи финансијски чиновник у служби калифата, а касније је и Јован постао министар на двору арапског калифа.[2] Почетком 8. века Јован постоја монах у манастиру св. Саве (Мар Саба) код Јерусалима, затим свештеник и теолог јерусалимске патријаршије.[2]
Био је веома плодан црквени песник; познати су његови канони за празнике Христа, Богородице и важнијих византијских светаца, укључујући и канон испеван у част његовог славног песничког претходника, Романа Слаткопојца. Његова улога је одлучујућа у формирању Октоиха, једне од главних литургијских књига византијске цркве, а истовремено и збирке црквених песма. Редактор је канона као песничке форме: скративши га на три до четири строфе (тропара), дао му је коначну структуру. Такође се окушао и у књижевној форми византијског романа.
Највероватније је умро у манастиру светог Саве Освећеног (Мар Саба), југоисточно од Јерусалима. Као светитељ целе цркве слави се 4. децембра.
Филозофија [уреди]
У филозофији се користио еклектички платонском и аристотеловском терминологијом, као оруђима за прецизно изражавање хришћанске догме. У теологији је стваралачки следовао синтезу великих црквених отаца Александрије и Кападокије, затим псеудо-Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника.[2]
Дела [уреди]
- Извор знања (Πηγὴ γνώσεως), у три свеске: 1) Дијалектика (филозофска поглавља о терминологији) 2) О јересима (опис и критика јереси) и 3) О православној вери (излагање библијско-патристичког учења). Сматра се његовим главним делом.[2]
- Sacra Parallela (Τὰ ἱερά), збирка мудрих изрека
- расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима
- беседе против иконобораца, чија је аргументација била одлучујућа за целокупну теологију присталица икона.
Поред теолошких списа, писао је и црквене химне које су још увек у употреби у православним манастирима широм света.
Извори [уреди]
- ^ Јован Дамаскин (pravoslavlje.net)
- ^ а б в г Јован Дамаскин, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8
Спољашње везе [уреди]
