Јован Жујовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Жујовић

Портрет насликао Урош Предић
Портрет насликао Урош Предић

Општи подаци
Датум рођења 18. октобар 1856.
Место рођења Брусница (Кнежевина Србија)
Датум смрти 19. јул 1936.
Место смрти Београд (Краљевина Југославија)
Рад

Јован Жујовић (Брусница, 18. октобар 1856Београд, 19. јул 1936) је био српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.

Биографија[уреди]

Рођен је у Брусници као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (1811 — 1894) и Јелене, рођене Данић. Основну школу завршио је у Неменикућама и Београду, а гимназију у Београду, а затим Природно-математички одсек Велике школе (1877).[1] После тога је завршио Факултет наука - природњачки одсек у Паризу, студирао је и на Антрополошкој школи у Паризу.

Као први школовани геолог у Србији, изабран је 1880. године за суплента на Катедри за минералогију са геологијом на Великој школи у Београду. Овим је зачета савремена геолошка школа у Србији. Осим минералогије и геологије, почео је и предавања из палеонтологије. Из Париза је донео први поларизациони микроскоп и увео микроскопска испитивања наших стена. Редовни професор Велике школе постао је 1883. За релативно кратко време (1880 — 1900) израдио је геолошку карту Србије и написао основне уџбенике из геологије. Основао је Геолошки завод Велике школе (1889), покренуо први геолошки часопис у Србији „Геолошки анали Балканскога полуострва“ (1889), основао Српско геолошко друштво (1891). И све што је тада Жујовић основао постоји и данас. Он је један од оснивача Музеја српске земље (данашњи Природњачки музеј у Београду). Увео је агрогеологију на Пољопривредном факултету, за чије оснивање је такође веома заслужан. Предавао је примењену геологију на Техничком факултету после Првог светског рата. Своје научне радове штампао је у многим иностраним и домаћим публикацијама.

Лазар Докић, Јован Жујовић, Јосиф Панчић (снимљено 1883. године).

Активно се бавио политиком. Био је члан Сената (1901). Министар просвете и црквених дела био је у два наврата, од 16. маја до 30. јула 1905. и 11. октобра 1909. до 12. септембра 1910. године. Министар иностраних дела Србије био је од 30. јула до 2. децембра 1905. године.

Приликом оснивања Српске краљевске академије краља Милан Обреновић је 5. априла 1887. указом именовао првих 16 чланова академије. Међу њима је био Јован Жујовић, као најмлађи. Према тадашњим обичајима постао је секретар академије. После смрти Стојана Новаковића постао је 2. априла 1915. председник Српске краљевске академије. Ову функцију је обављао шест година, до 1921. године.

Приликом оснивања Београдског универзитета 1905. изабран је за редовног професора, једног од осам који су затим бирали цео остали наставни кадар универзитета. Такође, приликом свечаног отварања универзитета, држао је говор у име Српске краљевске академије.

Био је специјални изасланик српске владе у Паризу за време Првог светског рата у мисији организовања српских школа за избегле ђаке и скупљање помоћи.

Био је ожењен Станом (1865 — 1889), ћерком пуковника Косте Бучовића и Софије. Стана је била дворска дама краљице Наталије, нису имали деце. Умро је 19. јула 1936. у Београду.

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.
„Геологија Србије“ од Јована Жујовића из 1893.

Међу његова најзначајнија дела убрајају се:

  • Geologische Uebersicht des Koenigreiches Serbien, 1886, Wien;
  • Петрографска минералогија, 1887;
  • Петрографија I-III, 1889, 1895;
  • Основи за геологију Краљевине Србије, 1889;
  • Sur les roches éruptives de la Serbie, 1893, Paris;
  • Sur les terrains sédimentaires de la Serbie, 1893, Paris;
  • Геологија Србије I-II, 1893, 1900;
  • Геолошка грађа околине села Бољетина, 1921;
  • Поуке из геологије, 1922;
  • Општа геологија, 1923;
  • Les roches eruptives de la Serbie, 1924;
  • Постање земље и наше домовине I-II, 1927, 1929;
  • Снабдевање села водом. Извори и бунари, 1931.

Његово дело „Камено доба“ осим свог значаја које је до сада имало, добило је на важности тиме што је постало прва књига на српском језику која је у електронском облику постављена на „Пројекат Гутенберг“.

Радови из антропологије[уреди]

из Геолошке карте краљевине Србије

Уз чланке о геологији и палеонтологији, познати су и његови радови из области антропологије. У свом делу „Камено доба“, које је објављено 1893. године, цитирајући претежно француске научнике, дао је преглед оновремених најсавременијих знања и из палеоантропологије од најстаријих почетака до краја неолитске епохе. Нешто касније, између 1927. и 1929. године, у делу „Постање Земље и наше домовине (I - II)“, обрађена је и биолошка прошлост Земље почев од раздобља у ком је настао прачовек. - У овом делу је значајно његово велико интересовање за простор Балканског полуострва.

Планинарство[уреди]

Био је један од првих планинара Србије. Почео је да се бави планинарством 1872. у швајцарским Алпима за време школовања у Цириху. По повратку у земљу остварио је до 1893. успоне на на већину планинских врхова у Србији, јер је као геолог по природи био и планинар. Пењао се и на врхове Урала и Кавказа.

Главни је иницијатор, један од оснивача (14. јуна 1901), први и дугогодишњи председник Српског планинарског друштва у Београду. Његовим настојањем после Првог светског рата, друштво је обновљено, па га је изабрало за доживотног председника.

Било је времена када је васељена била пуна небесних тела, али наше земље у њој није било. И било је времена када се наша земља створила, али на њој не беше ни биља ни животиња. Па насташе времена, када је на земљи било разнога биља и разних животиња, али никаквих људи није било... Земља наша има дакле врло дуготрајну историју, која величином и разноликошћу својом далеко превазилази историју целога човештва и свију појединих народа.
Јован Жујовић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Стари Милановац, Миломир Глишић и др, ISBN 86-7152-018-8

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Војислав Бакић
ректор Велике школе
18961897
Наследник:
Војислав Бакић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
Стојан Новаковић
Председник Српске академије наука и уметности
19151921
Наследник:
Јован Цвијић
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}