Јован Златоусти
-
Уколико сте тражили чланак о неком другом Светом Јовану, погледајте чланак Свети Јован (вишезначна одредница).
| Јован Златоусти | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 347. |
| Датум смрти | 14. септембар 407. |
Свети Јован Златоусти (347—407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор.
Био је патријарх Константинопоља (397.-402.), престонице тадашњег Источног римског царства.
Садржај |
[уреди] Житије
Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.
Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.
Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.
Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.
По смрти родитеља се замонашио и почео строго подвизавати.
У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).
Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи "О статуама" подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.
Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпјади.
[уреди] Учење
Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Дух Свети надахнуо је Писмо и Дух га тумачи кроз лично просвећење. Зато је читање Светога Писма средство да се прими благодат, показује Св. Јован Златоусти. Свом његовом теологијом господари синергија: читање Светога Писма и просвећење од Духа, обред Тајни и делање Духа, вера као дар и дела као човеков одговор на Божији дар. Вера није довољна за спасење, јер Бог не присиљава већ привлачи оне који хоће да буду привучени. Исто тако, у вршењу Тајни, обред или материја нису довољни, него је нужно призивање Духа Светога. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.
[уреди] Наслеђе
Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул).
Као светитељ празнује се 13. новембра (26. новембра по новом календару). Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном - јулијанском календару).
[уреди] Контроверзе
У својим беседама износи ставове против Јевреја, због чега га оптужују за антисемитизам.[1]
 |
Жаљења вредни и бедни Жидови ... Сигурно, време је да им ја покажем да је синагога обитавалиште демона, не само у самом простору, већ и у душама Жидова ... И то је оно што се догодило са Жидовима: док су себе чинили неподобнима за посао, израсли су подобни за клање.[2] |
 |
|
— Противу Жидова, беседа I
|
[уреди] Напомене
- ^ James Parkes, Prelude to Dialogue (London: 1969) p. 153; cited in Wilken, p. xv.
- ^ Smještanje mraka u mračno doba, Приступљено 4. 5. 2013.
[уреди] Спољашње везе
