Јован Златоусти
- Уколико сте тражили чланак о неком другом Светом Јовану, погледајте чланак Свети Јован (вишезначна одредница).
| Јован Златоусти | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 347. |
| (Антиохија) | |
| Датум смрти: | 14. септембар 407. |
| (Понт) | |
Свети Јован Златоусти (347—407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор.
Био је патријарх Константинопоља (397.-402.), престонице тадашњег Источног римског царства.
Садржај |
[уреди] Житије
Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.
Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.
Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.
Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.
По смрти родитеља се замонашио и почео строго подвизавати.
У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).
Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи "О статуама" подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.
Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпјади.
[уреди] Учење
Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Дух Свети надахнуо је Писмо и Дух га тумачи кроз лично просвећење. Зато је читање Светога Писма средство да се прими благодат, показује Св. Јован Златоусти. Свом његовом теологијом господари синергија: читање Светога Писма и просвећење од Духа, обред Тајни и делање Духа, вера као дар и дела као човеков одговор на Божији дар. Вера није довољна за спасење, јер Бог не присиљава већ привлачи оне који хоће да буду привучени. Исто тако, у вршењу Тајни, обред или материја нису довољни, него је нужно призивање Духа Светога. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.
[уреди] Наслеђе
Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул).
Као светитељ празнује се 13. новембра. Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном календару).
[уреди] Контроверзе
У својим беседама износи ставове против Јевреја, због чега га оптужују за антисемитизам.[1]
| Жаљења вредни и бедни Жидови ... Сигурно, време је да им ја покажем да је синагога обитавалиште демона, не само у самом простору, већ и у душама Жидова ... И то је оно што се догодило са Жидовима: док су себе чинили неподобнима за посао, израсли су подобни за клање.[2] | ||
|
— Противу Жидова, беседа I
|
[уреди] Напомене
- ^ James Parkes, Prelude to Dialogue (London: 1969) p. 153; cited in Wilken, p. xv.
- ^ Smještanje mraka u mračno doba
[уреди] Спољашње везе
Византијски епископи (до 330):
Андреј • Стахије Онисим • Поликарп I • Плутарх • Седекион • Диоген • Елвтерије • Феликс • Поликарп II • Атенодор • Евазије • Лаврентије • Алипије • Пертиније • Олимпијан • Марко I • Филаделфије • Киријак I • Кастин • Евгенијe I • Тит • Дометије • Руфин • Проб • Митрофан • Александар
Константинопољски архиепископи (330–451):
Александар • Павле I • Еузебије • Македоније I • Евдоксије • Евагрије • Демофил • Максим I • Григорије Богослов • Нектарије • Јован I • Арзакије • Атик • Сисиније I • Несторије • Максимијан • Прокл • Флавијан • Анатолије
Константинопољски патријарси
Византијски период (451–1453):
Анатолије • Генадије I • Акакије • Флавијан • Ефимије • Македоније II • Тимотеј I •Јован II • Епифаније • Антим • Мена • Евтихије • Јован III • Јован IV • Киријак II • Тома • Сергеј I •Пир • Павле II • Петар • Тома II • Јован V • Константин I • Теодор I • Георгије I • Павле III • Калиник I • Кир • Јован VI • Герман I •Анастасије • Константин II •Никита I •Павле IV •Тарасије • Нићифор I • Теодот I • Анатоније I • Јован VII • Методије I • Игњатије I • Фотије I • Стефан I • Антоније II • Никола I • Ефтимије I • Стефан II • Трифун • Теофилакт • Полиевкт • Василијe I • Анатонијe III • Никола II • Сисинијe II • Сергеј II • Евстахиј • Алексеј • Михајло I • Константин III • Јован VIII • Козма I • Евстратиј • Никола III • Јован IX • Лав • Михајло II • Козма II • Никола IV • Теодот II • Неофит I • Константин IV • Лука • Михајло III • Каритон • Теодосијe I • Василијe II • Михајло II • Леонтије • Доситеј • Георгијe II • Јован X • Михајло IV • Теодор II • Максим II • Мануел I • Герман II • Методијe II • Мануел II • Арсеније • Нићифор II • Герман III • Јосиф I • Јован XI • Георгијe II • Атанасијe I • Јован XII • Нефон I • Јован XIII • Герасим I • Исак • Јован XIV • Исидор I • Исидор I • Филотеј I • Макариј I • Нил • Антонијe IV • Калист II • Матеј I • Ефимије II • Јосиф II • Митрофан II • Георгијe III • Атанасијe II
Цариградски патријарси (1453 - 1923):
Генадијe II • Исидор II • Софронијe II • Јоасаф I • Маркус II • Симеон • Дионисијe I • Рафаел I • Максим III • Нефон II • Максим IV • Јоаким I • Пахомијe I • Теолептус I • Jеремија I • Јоакиниј I • Дионисијe II • Јоасаф II • Митрофан III • Jеремија II • Пахомијe II • Теолепт II • Матеј II • Гаврило I • Теофан I • Малетијe I • Неофит II • Рафаел II • Кирил I • Тимотиј II • Георгијe IV • Антим II • Кирил II • Атанасијe III • Неофит III • Партенијe I • Партенијe II • Јоаникијe II • Кирил III • Пајсијe I • Партенијe III • Гаврило II • Партенијe IV • Дионисијe III • Климент I • Методијe III • Дионисијe IV • Герасим II • Атанасијe IV • Јаков • Калиник II • Неофит IV • Гаврило III • Неофит V • Кипријан • Атанасијe V • Кирил IV • Козма II • Jеремија III • Калиник III • Пајсијe II • Серафим I • Неофит VI • Кирил V • Калиник IV • Серафим II • Јоаникијe III • Самуило • Мелетије II • Теодосијe II • Софронијe II • Гаврило IV • Прокопије • Неофит VII • Герасим III • Георгијe V • Калиник V (IV) • Jеремија IV • Кирил VI • Евгенијe II • Антим III • Крисант • Агатангел • Константин I • Константин II • Георгијe VI • Антим IV • Антим V • Герман IV • Малетијe III • Антим VI • Кирил VII • Јоаким II • Софронијe III • Јоаким III • Јоаким IV • Дионисијe V • Неофит VIII • Антим VII • Константин V • Герман V • Малетијe IV
Патријарси Истанбула (1923–данас):
Георгијe VII • Константин VI • Василијe III • Фотије II • Венијамин • Максим V • Атенагора • Димитријe • Вартоломеј