Јован Златоусти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили чланак о неком другом Светом Јовану, погледајте чланак Свети Јован (вишезначна одредница).
Јован Златоусти

Johnchrysostom.jpg
Св. Јован Златоусти, преко хиљаду година стар мозаик у Аји Софији

Датум рођења 347.
Датум смрти 14. септембар 407.

Свети Јован Златоусти (347407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор.

Био је патријарх Константинопоља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства.

Житије[уреди]

Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.

Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.

Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.

Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.

По смрти родитеља се замонашио и почео строго подвизавати.

У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).

Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи "О статуама" подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.

Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпјади.

Учење[уреди]

Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Дух Свети надахнуо је Писмо и Дух га тумачи кроз лично просвећење. Зато је читање Светога Писма средство да се прими благодат, показује Св. Јован Златоусти. Свом његовом теологијом господари синергија: читање Светога Писма и просвећење од Духа, обред Тајни и делање Духа, вера као дар и дела као човеков одговор на Божији дар. Вера није довољна за спасење, јер Бог не присиљава већ привлачи оне који хоће да буду привучени. Исто тако, у вршењу Тајни, обред или материја нису довољни, него је нужно призивање Духа Светога. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.

Наслеђе[уреди]

Јован Златоусти

Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул).

Као светитељ празнује се 13. новембра (26. новембра по новом календару). Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном - јулијанском календару).

Контроверзе[уреди]

У својим беседама износи ставове против Јевреја, због чега га оптужују за антисемитизам.[1]

Cquote2.png
Жаљења вредни и бедни Жидови ... Сигурно, време је да им ја покажем да је синагога обитавалиште демона, не само у самом простору, већ и у душама Жидова ... И то је оно што се догодило са Жидовима: док су себе чинили неподобнима за посао, израсли су подобни за клање.[2]
Cquote1.png
 
— Противу Жидова, беседа I

Напомене[уреди]

  1. ^ James William Parkes (1969). Prelude to dialogue; Jewish-Christian relationships. Schocken Books. стр. 153-. 
  2. ^ Smještanje mraka u mračno doba, Приступљено 4. 5. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :