Јован Карамата
| Јован Карамата | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1903 |
| Место рођења | |
| Датум смрти | 14. август 1967 |
| Место смрти | |
| Рад | |
| Поље | математика |
| Ментор | Михаило Петровић Алас |
| Академија | Универзитет у Београду |
| Студенти | Слободан Аљанчић Војислав Авакумовић Богдан Бајшански Ранко Бојанић Роналд Којфман Богољуб Станковић Миодраг Томић |
Јован Карамата (Загреб, 1. фебруар 1903 – Женева, 14. август 1967) је био један од највећих српских математичара 20. века.
[уреди] Биографија
Факултет је завршио у Београду 1925. године, а само три месеца касније исте године је докторирао код Михаила Петровића.
Био је универзитетски професор у Београду од 1930. до 1950. године са краћим прекидом током рата. Прешао је 1950. године, по позиву, на Женевски универзитет где је остао до смрти. Творац је школе теорије реалних функција. Аутор је теорије правилно променљивих функција, која је значајна у савременој теорији вероватноће. Написао је и низ радова који и данас, после неколико деценија од њиховог објављивања служе као полазишта у математичким истраживањима. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1939, а редовни члан Српске академије наука и уметности 1948. године.
У знак сећања на Јована Карамату откривена је спомен плоча у бронзи у Његошевој 18 у Земуну, 23. априла 2008. Овај догађај био је у организацији САНУ, на откривању плоче су говорили академик Зоран Максимовић, секретар Одељења за физику, математику и гео-науке САНУ и проф. др Миодраг Матељевић, декан Математичког факултета.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Јован Карамата на интернет страници Mathematics Genealogy Project ((en))
- Миодраг Дабижић: Кућа академика Јована Карамате са спомен плочом у Земуну, Наслеђе, број 11, 2010. године