Јован Рашковић

Јован Рашковић
Академик др Јован Рашковић
Биографија
Датум рођења	5. јул 1929.
Место рођења	Книн (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)
Датум смрти	28. јул 1992.
Место смрти	Београд (СР Југославија)
Политичка партија	Српска демократска странка

Др Јован Рашковић (1929-1992) је био психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Хрватској.

Биографија

Јован Рашковић је рођен у Книну, 5. јула 1929, а преминуо у Београду, 28. јула 1992. године.

Живео је у Книну до почетка Другог светског рата (1941), када као дете бежи у Кистање, које је анектирала Италија. Ниже разреде гимназије приватно полаже у Задру и Книну. После Другог светског рата живи у Загребу, где је 1948. године матурирао.

У Загребу студира електротехнику и медицину. Медицину је завршио 1956. године, а специјалистички испит из неуропсихијатрије положио 1962. године. Докторску дисертацију одбранио је 1975. године на Медицинском факултету Универзитета у Загребу.

Био је директор Опште болнице у Шибенику (1959-1961), а затим (1961-1962) први директор новоформираног медицинског центра у истом граду. Бавећи се неурофизиологијом, истраживања проводи у оквиру Института за клиничку неурофизиологију Медицинског факултета у Љубљани, у чијем је формирању учествовао.

Професор је универзитета у Љубљани и Загребу, и гостујући професор на многим угледним универзитетима у свету (Лондон, Хјустон, Павиа, Рим...). Био је директор Центра за научно-истраживачки рад болнице „Свети Сава“ у Београду, члан Медицинске академије Хрватске, почасни члан Чехословачког удружења психијатара и Удружења психијатара Италије као и члан Српске академије наука.

Један је од најугледнијих психијатара у Југославији. Сарађивао је с многим угледним појединцима и установама у свету. Аутор је преко стотину медицинских публикација, стручних и научних радова, те неколико монографија.

Оснивач је (1990) и први председник Српске демократске странке (СДС) у Хрватској. Књига Луда земља, ISBN 86-7503-015-0 коју је објавио 1990. године, осликава његов политички кредо и преокупације на плану политике.

Напустио је Хрватску и дошао у Београд након почетка ратних дешавања и након победе политике којој се оштро супротстављао. Српско питање у Хрватској почели су да решавају неки други људи, неком другачијом политиком и неким другачијим средствима. Рашковић је стрепео и упозоравао на то, али политички центри моћи у Београду наилазили су на веће разумевање у Српској Крајини. Таква (другачија) политика, неодговорни потези и вође недорасле историјском тренутку и изазову, допринели су да српски народ доживи још већу несрећу. После смрти пријатељи су му (председник Издавачког савета Стојан Бербер) у издању новосадске „Славије“ објавили књигу текстова „Душа и слобода“ (1995), коју је уредио Милутин Шљиванчанин, а предговор и поговор написали су Радован Караџић и академик Добрица Ћосић.

Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи. Ј. Рашковића слика и Стојан Бербер у свом награђеном роману „Трифунеја“ (трећа књига), у издању ИП Матица српска (2003).

Др Санда Рашковић Ивић је кћерка Јована Рашковића.

• ) Из рецензије за пријем у чланство САНУ

Викицитат има збирку цитата сродних са: Јован Рашковић

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• „Јован Рашковић“, Јован Кесер, Вечерње новости, фељтон, 15 наставака, 5 - 19. септембар 2007.