Јован Шишман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Шишман

Јован Шишман. Дело непознатог аутора из XIX века које је одржано у припрати манастира Преображење.
Јован Шишман. Дело непознатог аутора из XIX века које је одржано у припрати манастира Преображење.

Пуно име Јован Шишман Страцимировић
Датум смрти 3. јун 1395. године
Место смрти Никопољ (Османско царство)
Титула трновски бугарски цар
Период (1356—1393) (од 1371. године прави владар)
Претходник/ци Јован Александар
Савладар/и Јован Страцимир
Узурпатор/и Јован Страцимир
Наследник/ци Јован Страцимир
Порекло и породица
Династија Страцимировићи
Отац Јован Александар
Мајка Теодора (Сара)
Супружник/ци Кира Марија,
Драгана Лазаревић
Потомство Александар Шишман,
Фружин,
Јосиф II Цариградски

Јован или Иван Шишман (?-3. јуна 1395, Никопољ) трновски бугарски цар (1356-јул 1393) (од 1371. године прави владар). Био је син Јована Александра и Теодоре.

Грб Јована Шишмана

Царевање[уреди]

Подела[уреди]

Око 1356. године дошло је у Бугарској до цепања државе. Цар Јован Александар је јужну са престолницом Трновом, дао је млађем сину Шишману, а северну са престолницом Видином, дао је сину Страцимиру. Због те цареве одлуке многи крајеви су искористили његову слабост и почели да се одмаћу. Тако се тада одвојио Балчик са Каликром. Та деспотовина је прихватила као свог чак цариградског патријарха.

Угарски напад[уреди]

Године 1365. Угари су позвани од стране византијског цара Јована V у помоћ против Турака, али та експедиција се окранула против Бугара. Гроф Амедеј VI Савојски је савладао цара Страцимира и са породицом га је спровео у хрватски затвор у Босиљеву. Око 1370. године, пошто су Бугари у савезу са влашким војводом Владиславом преотели Видин, Страцимир је враћен као угарски вазал, где се борио против оца Јована Алаксандра. Године 1371. он осваја Софију и пошто је Јован Александар умро, почиње другу љуту борбу против Јована Шишмана. Босански краљ Твртко I Котроманић, моравски кназ Лазар Хребељановић и Јован Страцимир су 1374. године напали Шишмана, али Шишман се спасао тако што се 1375. године венчао са Лазаревом кћерком Драганом.

Односи са Турцима[уреди]

Турци су постали опасност за Бугарску после српске катастрофе на Марици 26. септембра 1371. године тако да је Шишман морао да преда, 1373. године, сестру Тамару у султанов харем, али Турци су 1378. освојили Ихтиман, 1383. Софију и 1385. Ниш. Покушао је да поврати суверенитет над Влашком и Добруџском деспотовином 1386. године, али није имао успеха. После хришћанских победа код Плочника 1387. и Билеће 1388., прекинуо је вазалство с Турцима, али Турска опсада Никопоља га је покорила. Да би спасао Никопоље предао је Турцима Драстар

Пад Бугарске и смрт[уреди]

Турци су искористили што није могао да организује већи отпор па су га око 1390. године, напали и освојили скоро цело Трновско царство. Чак су га и присилили на данак. Турци су преко Бугарске нападали Влашку која је исто тако присиљена на данак. Турци су тако покоривши скоро целу Србију, скоро целу Бугарску, мали део Влашку и мали део Босну, постали господари Балкана. У лето 1392. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки је разбио Турке код Браничева и продро у Србију до Ждрела. Чим је чуо за то, Шишман је покушао да уђе у везе са Жигмундом. Турци су 17. априла 1393. године опсели Трново које је бранио патријарх Јефимије Трновски, пошто се Шишман повукао у Никопољ. Захваљујући издаји 17. јула, Трново је пало, али један део државе је остао слободан. Шишман је после пада Никопоља био заробљен и у заробљеништву је умро 3. јуна 1395. године у Никопољу.