Јован I Запоља
| Јован I Запоља | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 2. фебруар 1487. |
| Место рођења | Сепеши вар (Угарска, данас Словачка) |
| Датум смрти | 22. јул 1540. |
| Место смрти | Сасшебеш (Угарска, данас Румунија) |
| Порекло и породица | |
Јован (Јанош) I Запоља (мађ. Szapolyai János, Zápolya János; Сепеши вар, данас Словачка, 2. фебруара 1487. — Сасшебеш, данас Румунија, 22. јула 1540.) је био ердељски војвода и кнез, а после и краљ, јужног дела, Мађарске такозване османлијске мађарске (1527—1540). Његов отац Иштван Запоља (1492 — 1499), је био средњесталешки мађарски племић, док му је мајка потицала из племићке породице Хедвиг.
[уреди] Пут ка престолу
Од 1505. године је био вођа мађарских племића који су се борили за повратак краља мађарског рода и против било каквог страног утицаја. Од 1511. године је био постављен за ердељског војводу. Главни задатак који му је био поверен на тој дужности био је да угуши сељачку буну под вођством Ђерђа Доже, што је и успео 1514. године. Поразио је побуњенике у битки код Темишвара, а вође побуне је прво мучио па после погубио.
У наредним годинама, док је Мађарска била под утицајем и влашћу Јагелонаца, користио је слабост владајуће класе и хаос који је владао да би ојачао свој утицај, моћ и богатство. Када је Сулејман Величанствени напао Мађарску, 1526. године, Јанош Запоља се са својом војском упутио ка Мохачу, да би учествовао у одбрани Мађарске, али из никад стварно разјашњених разлога, није стигао на време да би учествовао у Мохачкој бици.
По неким изворима, један од разлога за нестизање на време био је однос куће Хабзбурга према Запољи. Био је у сталном сукобу са владајућим племићким сталежом и краљем. Бечки двор је захтевао од Запоље, између осталог, повраћај краљевске имовине, што му наравно није одговарало, а и дворске интриге су биле упућене против њега, тако да се после причало по Венецијанским круговима да је Запоља склопио тајни споразум са Сулејманом Величанственим о саботирању и неучествовању у борби.
[уреди] Владавина
После смрти Лајош II Јагелоа, на заседању у Секешфехервару 5. новембра 1526. године је Јанош Запоља изабран за краља и крунисан под именом Јанош I (мађ. I. János).
Непуних месец дана касније на другом састанку, у Пожуну, друга владајућа струја је изабрала Фердинанд I, за краља. Овим је у Мађарској настало стање пред грађански рат. Племићи су из користољубља мењали стране од једне ситуације до друге. Настао је хаос који је тотално дестабилисао и изцрпео до тада економски јаку Мађарску. Фердинанда су подржавале Чешке, Немачке и Шпанске краљевске куће, тако да Запољи, да би се одржао на власти, није остало избора и он се окренуо истоку и Турцима који му за узврат дали власт над делом Мађарске који су били освојили. Са тим је Запоља био признат за Мађарског краља од стране Турака, наравно под одређеним условима које је диктирала Порта.
У свом овом превирању, мађарски племички сталеж је тражио неки излаз. Вршили су дуготрајне преговоре да би поново ујединили земљу, али без успеха. На крају 1538. године постигнут је напредак, договорен је статус кво, и дошло је до међусобног признавања два краља, са тим да после Запољине смрти део краљевства потпадне под власт Јагеловића. Већ следеће године Запоља се оженио са Изабелом Јагело и добио сина, будући Јован II Жигмунд Запоља (János Zsigmond). Недуго после тога, тачније после две недеље, је Јован Запоља и умро. После његове смрти наставили су се немири у држави и после турског освајања Будима, 1541. године Мађарска држава се распала у три дела Османлијску Мађарску, Хабзбуршку Мађарску и Ердељ.
[уреди] Извори
- Barta Gábor: A Sztambulba vezető út (1526-1528). Bp. 1983, Magvető
- Tringli István: Az újkor hajnala. Magyarország története 1440-1541. Bp. 2003, Vince
- Szakály Ferenc: Virágkor és hanyatlás. 1440-1711. (Magyarok Európában II.) Bp. 1990, Háttér.
| Претходник: Лајош II |
Краљ Мађарске 1526 – 1540 |
 |
Наследник: Јован II Жигмунд |
