Јован VI Кантакузин

Јован VI Кантакузин
Датум рођења	1292.
Место рођења	Цариград (Византијско царство)
Датум смрти	15. јун 1383.
Место смрти	Мистра
Порекло и породица

Јован VI Кантакузин (1292 — 15. јун 1383) је био византијски цар (1347—1354) и историчар. Био је ожењен Ирином Асен са којом је имао шесторо деце, а његова праунука (унука његовог сина Матије и ћерка његовог унука Димитрија (1383)) била је супруга Ђурђа Бранковића (1427—1456) Ирина Кантакузин, позната као Проклета Јерина.

Живот

Јован Кантакузин је рођен у Цариграду у имућној породици Кантакузина. Као најбољи пријатељ и сарадник Андроника III (1328 — 1341) у грађанском рату два Андроника бива 1328. године за заслуге у победи награђен титулом великог доместика, одбивши том приликом да постане савладар новом цару.

Андроник III га 1330. године одређује за регента свог будућег сина Јована (V) (рођен 1332, владао 1341–1376) и он ту дужност преузима по Андрониковој смрти 1341. године. Током једног његовог одсуства из престонице царица мајка Ана Савојска и Алексије Апокавк уз подршку васељенског патријарха Јована, Кантакузина проглашавају издајником и развлашћују, а за новог регента именују самог патријарха. У баштини Кантакузина Димотици, Јован се 26.10.1341. године прогласио за цара и тако је у Византији отпочео нови грађански рат два имењака у коме се Кантакузин представио као бранилац Византије против Латина (оличених у царици мајци).

Године 1347. Кантакузин је заузео Цариград и наметнуо себе за владара. Владао је све до 1354. Његова владавина је била испуњена унутрашњим борбама. У тим борбама Кантакузин се напослетку у великој невољи ослонио на помоћ Османлија, који су се тада први пут учврстили у Европи, на Балканском полуоству.

У новом грађанском рату који је избио 1352. године, Турци су као његови најамници у бици код Дидимотике потукли удружену српску, бугарску и војску Кантакузиновог противника Јована (V).

Своју ћерку је удао за Султана Орхана. Борба између два цара још више се распламсала 1352. када је почео нови грађански рат у Византији. Победа је на крају припала Јовану V Палеологу.

Пошто је 1354. године приморан да се одрекне престола, закалуђерио се у манастиру Мангани у Цариграду, а касније отишао на Атос (калуђерско име Јоасаф). Тамо је под псеудонимом Христодулос написао четири књиге историје (Ίστορίαι) лат. „Historia libri IV“ (Историја у четири књиге) у којима је, у намери да оправда своју владавину, дао у лепим бојама, али углавном ипак поуздане податке и опис времена између 1320. и 1356. године, и при томе се с времена на време позивао и на касније догађаје - све до 1362. године.

За време боравка у манастиру, Кантакузин је наставио своју политичку делатност и учествовао је у свим значајним догађајима у Византији.

Умро је 1383.

Књижевни рад

Дело је нарочито важно и за период српске државе за време цара Душана Немањића, јер се Кантакузин неколико пута обраћао цару Душану за помоћ у грађанском рату, да би на крају, кад је Душан подржао Јована V, заједно са Турцима ратовао против српске државе.

Јован VI Кантакузин, приказан као цар и као монах Јоасаф.

Осим тога, док је био цар, написао је парафразу првих пет књига Аристотелове Никомахове етике, као и низ теолошких списа, од којих је најважнији обимно побијање дела Παλαμιτικαί παφαβάσεις Јована Кипарисиота. Написао је још и списе у одбрану паламизма против Прохора Кидона, Исака Аргира, латинског патријарха у Цариграду Павла и др. Треба споменути и обимно замишљену апологију хришћанства у поређењу с исламом, као и спис против Јевреја.

Породица

У браку са Ирином Асен, Јован је имао шесторо деце:

1. Матија, савладар 1353–1357. и морејски деспот
2. Манојло, морејски деспот
3. Андроник,
4. Марија, супруга епирског деспота Нићифора II Орсинија (1335 — 1337, 1356 — 1359)
5. Теодора, супруга султана Орхана (1326 — 1362)
6. Јелена, супруга Јована V

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Јован VI Кантакузин

Претходник: Јован V Палеолог	Византијски цареви 1347-1354	Наследник: Јован V Палеолог
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север

Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин

Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I

Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул

Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш