Јован VI Кантакузин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јован VI Кантакузин (1292 — 15. јун 1383) је био византијски цар (1347-1354) и историчар. Био је ожењен Ирином Асен са којом је имао шесторо деце, а његова праунука (унука његовог сина Матије и ћерка његовог унука Димитрија (1383) била је супруга Ђурађа Смедеревца (1427-1456) Ирина Кантакузин, позната као Проклета Јерина.

[уреди] Живот

Јован Кантакузин се родио у Цариграду у имућној породици Кантакузина. Као најбољи пријатељ и сарадник Андроника III (1328-1341) у грађанском рату два Андроника бива 1328.године за заслуге у победи награђен титулом великог доместика, одбивши том приликом да постане савладар новом цару.

Андроник III га 1330. године одређује за регента свог будућег сина Јована (V)(рођен 1332, владао 1341–1376) и он ту дужност преузима по Андрониковој смрти 1341.године. Током једног његовог одсуства из престонице царица мајка Ана Савојска и Алексије Апокавк уз подршку васељенског патријарха Јована, Кантакузина проглашавају издајником и развлашћују, а за новог регента именују самог патријарха. У баштини Кантакузина Димотици, Јован се 26.10.1341.године прогласио за цара и тако је у Византији отпочео нови грађански рат два имењака у коме се Кантакузин представио као бранилац Византије против Латина (оличених у царици мајци).

Године 1347. Кантакузин је заузео Цариград и наметнуо себе за владара. Владао је све до 1354. Његова владавина је била испуњена унутрашњим борбама. У тим борбама Кантакузин се напослетку у великој невољи ослонио на помоћ Османлија, који су се тада први пут учврстили у Европи, на Балканском полуоству.

Своју ћерку је удао за Султана Орхана. Борба између два цара још више се распламсала 1352. када је почео нови грађански рат у Византији. Победа је на крају припала Јовану V Палеологу.

Пошто је 1354. године приморан да се одрекне престола, закалуђерио се у манастиру Мангани у Цариграду, а касније отишао на Атос (калуђерско име Јоасаф). Тамо је под псеудонимом Христодулос написао четири књиге историје (Ίστορίαι) лат. „Historia libri IV“ (Историја у четири књиге) у којима је, у намери да оправда своју владавину, дао у лепим бојама, али углавном ипак поуздане податке и опис времена између 1320. и 1356. године, и при томе се с времена на време позивао и на касније догађаје - све до 1362. године.

За време боравка у манастиру, Кантакузин је наставио своју политичку делатност и учествовао је у свим значајним догађајима у Византији.

Умро је 1383.

[уреди] Књижевни рад

Дело је нарочито важно и за период српске државе за време цара Душана Немањића, јер се Кантакузин неколико пута обраћао цару Душану за помоћ у грађанском рату, да би на крају, кад је Душан подржао Јована V, заједно са Турцима ратовао против српске државе.

Осим тога, док је био цар, написао је парафразу првих пет књига Аристотелове Никомахове етике, као и низ теолошких списа, од којих је најважнији обимно побијање дела Παλαμιτικαί παφαβάσεις Јована Кипарисиота. Написао је још и списе у одбрану паламизма против Прохора Кидона, Исака Аргира, латинског патријарха у Цариграду Павла и др. Треба споменути и обимно замишљену апологију хришћанства у поређењу с исламом, као и спис против Јевреја.

[уреди] Породица

У браку са Ирином Асен, Јован је имао шесторо деце:

1. Матија,савладар 1353–1357 и морејски деспот
2. Манојло, морејски деспот
3. Андроник,
4. Марија, супруга епирског деспота Нићифора II Орсинија (1335-1337, 1356-1359)
5. Теодора, супруга султана Орхана (1326-1362)
6. Јелена, супруга Јована V

Претходник: Јован V Палеолог	Византијски цареви	Наследник: Јован V Палеолог
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}