Јод-пентоксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јод пентоксид
IUPAC име
Други називи јод(V) оксид; анхидрид јодне киселине
Идентификација
CAS регистарски број 12029-98-0 YesY
PubChem[1][2] 159402
ChemSpider[3] 140179 YesY
MeSH Iodine+pentoxide
База података биолошки релевантних молекула 29914
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула I2O5
Моларна маса 333.81 g/mol
Агрегатно стање бела кристална супстанца[4]
Густина 4.980 g cm−3[4]
Тачка топљења

? °C

Тачка кључања

? °C

Опасност
Опасност у току рада оксидант



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Јод-пентоксид је оксид јода хемијске формуле I2O5, где је оксидациони број јода +5.

Добијање[уреди]

Може се добити загревањем јодне киселине на температури од око 170°C, јер се она тада распада уз губитак воде[5]:

\mathrm{2HIO_3 \longrightarrow \; H_2O + I_2O_5}

Својства[уреди]

Јод-пентоксид је бела кристална супстанца, за коју важи да је постојанија него било који други оксид хлора или брома. Ипак, изнад 200°C се распада на јод и кисеоник. Са водом гради јодну киселину, те се сматра њеним анхидридом.[5]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[6] (ALogP) 1,3
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) 4,1
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 77,5

Примена[уреди]

Овај оксид је јако оксидационо средство, па може да оксидује угљен-моноксид, што је важно у откривању овог гаса у смеши, чак и у малим количинама:

\mathrm{I_2O_5 + 5CO \longrightarrow \; I_2 + 5CO_2}

Реагенс који се користи у ову сврху и који садржи јод-пентоксид се назива хулманит.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ а б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1997), Chemistry of the Elements (2nd ed.), Oxford: Butterworth-Heinemann, pp. 851-852. ISBN 978-0-7506-3365-9.
  5. ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јод-пентоксид