Јосип Манолић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јосип Манолић

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 22. март 1920.
Место рођења Калиновац крај Ђурђевца (Краљевина СХС)
Држављанство Застава Хрватске Хрватска
Нација Хрват
Политичка партија Хрватски независни демократи
Раније: СКХ, ХДЗ
Диплома са Универзитет у Загребу
Списак председника влада Хрватске
Мандат(и)
2. премијер Републике Хрватске
24. август 199017. јули 1991.
Председник Фрањо Туђман
Претходник Стјепан Месић
Наследник Фрањо Грегурић

Јосип Манолић (Калиновац крај Ђурђевца, 22. март 1920.) је југословенски и хрватски политичар. Био је други председник Владе Републике Хрватске.

Биографија[уреди]

Политиком се почео бавити 1937. године. Већ следеће године постаје омладинским и синдикалним руководиоцем. За време Другог светског рата постаје организациони секретар ПК СКОЈ-а за Хрватску. По организацији Одељења за заштиту народа (ОЗНА) (касније УДБА) маја 1944. године упућен је као главни заповедник у акцију ослобођења Бјеловара и околине. Његови људи руше мост на Драви између Вировитице и Барча. У Загреб одлази 1946. године за начелника одељења за извршење кривичних санкција у Секретаријату унутрашњих послова НР Хрватске (између осталог спроводи утамничење надбискупа Алојзија Степинца). Две године касније постаје начелник у Секретаријату унутрашњих послова НР Хрватске.[1]

Право је дипломирао 1960. године на Универзитету у Загребу. Исте године постаје шеф Секретаријата унутрашњих послова (СУП) у СФР Југославији.

У Сабор СР Хрватске први пут је изабран 1965. године и за време мандата обнаша функције председника Организационо-политичког одбора, председника Законодавно-правне комисије, те члана је Уставне комисије. Четири године године изабран је по други пут у Сабор. Након Хрватског пролећа, постао је дисидент те упознаје Фрању Туђмана. Године 1989. године руководи Централним комитетом Савеза комуниста Хрватске на 20. конгресу, те учествује у доношењу одлуке о расписивању првих вишестраначких парламентарних избора.

Један је од оснивача Хрватске демократске заједнице на загребачком Јаруну 1989. године. Након првих вишестраначких парламентарних избора 1990. године постаје потпредседник Председништва Републике Хрватске. Почетком 1990их други је човек у новонасталој Републици Хрватској, одмах је до Фрање Туђмана, којему је блиски сарадник. Избором Стјепана Месића за хрватског члана у Председништву СФРЈ обављао је дужност председника Владе Републике Хрватске до 17. јула 1991. када га је заменио Фрањо Грегурић[2]. Након тога је од 27. маја 1991. године био шеф новооформљене Канцеларије за заштиту уставног поретка, тела које је координирало свим тајним службама (данашња СОА). Канцеларију је водио до њене преорганизације 26. марта 1993. године у Канцеларију за националну безбедност коју је касније преузео Хрвоје Шаринић.[3] После је све до 1994. године био председник новоформираног Жупанијског дома Сабора Републике Хрватске када заједно са Стјепаном Месићем, Дегорицијом, Јурићем и другима, због неслагања око политике према Босни и Херцеговини, изази из ХДЗ-а.

Године 1995. оснивају своју странку Хрватских независних демократа (ХНД), чији председник постаје следеће године. Данас је у пензији и не бави се више активно политиком. Почасни је председник ХНД-а.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]