Јосип Франк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Биографије.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Јосип Франк

Josip Frank.jpg

Биографија
Датум рођења 10. април 1844.
Место рођења Осијек (Аустријско царство)
Датум смрти 17. децембар 1911.
Место смрти Загреб (Аустроугарска)

Јосип Јозуа Франк (Осијек, 10. април 1844Загреб, 17. децембар 1911) је био хрватски политичар јеврејског порекла.

Биографија[уреди]

Јосип Франк је рођен у Осијеку 10. априла 1844. По рођењу је Јеврејин, касније се покатоличио.[1] Матерњи језик му је био немачки. Учио је гимназију у Осијеку, а правне науке у Бечу. 1872. отворио је у Загребу адвокатску канцеларију. 1877. почео је издавати у Загребу Agramer Presse, а кад је ова била забрањена Kroatische Post, коју је убрзо стигла иста судбина. 1877. до 1890. иступао је Франк у политичком животу самостално, не прикључивши се ниједној политичкој странци.

Занимао се нарочито финансијским односима Хрватске према Угарској. 1880 изабран је у загребачко градско заступништво, у коме је радио до 1894. 1884 изабран је за посланика у хрватском сабору, гдје се 1890. прикључио хрватској Странци права. Убрзо је успео да у странци заузме водеће место.

Због сукоба са Франом Фолнеговићем, Јосип Франк је, заједно с Антом Старчевићем, Еугеном Кумичићем и Милом Старчевићем иступио из клуба Странке права. Након тога услиједио је коначни раскол Странке права, а страначка струја коју су предводили Старчевић и Франк прерасла је у Чисту странку права са страначким дневником Хрватско право.[2]

Србофобија[уреди]

Од самих почетака политичког деловања би је доследан у ширењу мржње према српском народу као и његов духовни вођа Анте Старчевић. Након Старчевићеве смрти 1896, Јосип Франк је, будући је већ имао Старчевићеву подршку, преузео водство странке те је потом учврстио њен положај и тако јој осигурао политичку будућност.[2]

Заједно са политичким претходником Анте Старчевићем припадао је великохрватској политичкој струји из које ће се изродити усташки покрет Анте Павелића.[3] Основао је франковачке легије које су биле претече каснијих усташких бојни.

1, 2. и 3. септембра 1902, је организатор антисрпских демонстрација у Загребу.[4] Руља предвођена франковачким хушкачима и у извесној мери заштићена влашћу, три дана је разарала дућане, установе и станове српске у Загребу, бацајући на улице и спаљујући њихову робу.[5] У нередима је теже и лакше повређено око стотину лица, нападнутих Срба, чувара реда и изгредника. До сличних изгреда против Срба, дошло је тада и у Карловцу и Славонском Броду.[6]

Стјепан Радић је рекао да је то свињски посао који ће осрамотити Хрвате следећих 100 година.[7] Супротно њему, Јосип Франк је у Сабору похвалио изгреднике да су починили заслужно дело за Хрватску. Он није крио да је у првим редовима учествовала његова Чиста странка права са својим приврженицима.[8]

У време анексионе кризе и загребачког велеиздајничког процеса, Стјепан Радић је у новинама Дом писао о оснивању легије добровољаца присталица Франкове странке права: Устројила се наиме 'Хрватска народна легија', тј. оружана чета 'за одбрану хрватске домовине' (...) Но најстрашније је ово: Ово што хоће легија, то је не само мржња, то је готово клање Срба. И онда они који су за легију, говоре, да ће се Босна, у којој има око 700.000 Срба, сјединити с Хрватском да те Србе 'жедне хрватске крви', или ми покољемо, или они збиља попију нашу крв.[9]

Савезнике у политичкој борби од 1906. Франк тражи у краљевском двору и кругу око престолонаследника Франца Фердинанда.[2]

Прогресивни хрватски политичар Иван Рибар је напоменуо да је Јосип Франк заједно са високим војним круговима у Бечу склопио споразум по коме би у случају сукоба са Србијом након анексије Босне и Херцеговине требало „масакрирати и протерати Србе из Хрватске“.[10]

Крај каријере[уреди]

1908. дошло је до раскола у странци.

Страначка струја, тзв. милиновци, предвођена Милом Старчевићем напушта странку 1908 и оснива Старчевићеву странку права. Но, ни то није поколебало Јосипа Франка у његовом провођењу властитих политичких идеја.

1909. је оболео и од тада је његов утицај на политику био минималан.

Странка се од тада све више приближава кругу католичких интелектуалаца окупљених око листа Хрватство право с којима се крајем 1910. ујединила те променила име у Кршћанско-социјална странка права. Већ крајем 1911, долази до договора између Кршћанске-социјалне странке права и Старчевићеве странке прва око уједињења у Странку права. Тако се странка вратила свом старом имену, а уједињењем с милиновцима још више је ојачала.

Но, Јосип Франк убрзо, 17. децембра, 1911. у Загребу умире.

Оставио је у странци читав низ политичара, који су наставили његову идеологију. Један од њих је био и Анте Павелић, касније оснивача усташког покрета и поглавника Независне Државе Хрватске.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Tomasevich (2002), стр. 4.
  2. ^ а б в [1], Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Radoslav Grujić, Apologija srpskog naroda u hrvatskoj i Slavoniji, Prosveta, Beograd, 1989
  4. ^ Miller (1998), стр. 53-54.
  5. ^ М. Марјановић, Стјепан Радић, 65.
  6. ^ Василије Крестић, Геноцидом до Велике Хрватске, Гамбит 2002. pp. 119
  7. ^ Радић пред загребачким судом, Браник, 1902, 126
  8. ^ Василије Крестић, Геноцидом до Велике Хрватске, Гамбит 2002. pp. 121
  9. ^ Дом, 20. 11. 1908, бр. 47, 2.
  10. ^ Krestić (1998), стр. 146.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]