Јохан Јакоб Шојцер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Јакоб Шојцер

Ј. Ј. Шојцер (1708)
Ј. Ј. Шојцер (1708)

Општи подаци
Датум рођења 2. август 1672.
Датум смрти 23. јун 1733.
Рад

Јохан Јакоб Шојцер (нем. Johann Jakob Scheuchzer; , 2. август 1672 — , 23. јун 1733) је швајцарски природњак и лекар. Радио је као главни градски лекар (1696) и професор природних наука у гимназији у Цириху (од 1710.). Описао је велики број различитих врста фосила биљака и животиња. Из 1700. године познат је његов опис фосила гигантског даждевњака (Andrias Scheuchzeri Cuvier), који је Шојцер проучавао као да је скелет препотопског човека (homo diluvii testis). Међу првима је указао на порекло каменог угља од биљака. Постао је члан немачке академије природних наука 1697. и Краљевског друштва (енглески Royal Society) 1704. год.[1]

Библиографија[уреди]

  • Piscium querelae et vindiciae etc. (Цирих, 1708);
  • Herbarium diluvianum (Цирих, 1709; 2. издање 1723);
  • Herbarium diluvianum, 1723.
  • Bibliotheca scriptorum historiae naturalis omnium terrae regionum inserventium etc. (Цирих, 1716);
  • Museum diluvianum quod possidet etc. (Цирих, 1716);
  • Physica, oder Natur-Wissenschaft (2 ч., Цюрих, 1711; 2 изд., 1729);
  • Kupferbibel, in welcher die Physica sacra, oder geheiligte Naturwissenschaften etc. deutlich erklärt u. bewährt (исто то на латинском језику: Physica sacra iconibus aeneis illustrata);
  • Helvetiae historia naturalis (3 ч., Цирих, 1716-18);
  • Homo diluvii testis et Θεοσκοπος (Цирих, 1735);
  • Sciagraphia lithologica curiosa etc. (Gedani, 1840);
  • Naturgeschichte des Schweizer Landes etc. (Цирих, 1846; 2 изд., 1752).[2]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јохан Јакоб Шојцер