Јохан Хајнрих Ламберт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Хајнрих Ламберт

JHLambert.jpg

Општи подаци
Датум рођења 26. август 1728.
Место рођења Милуз (Француска)
Датум смрти 25. септембар 1777.
Место смрти Берлин (Немачка)
Рад

Јохан Хајнрих Ламберт (нем. Johann Heinrich Lambert; Милуз, 26. август 1728Берлин, 25. септембар 1777) је био швајцарски математичар и физичар, члан Берлинске и Минхенске академије наука.

Биографија[уреди]

У пољу физике, најпознатија су његова истраживања из оптике (фотометрије) и космологије. Године 1760. објавио је фундаментални рад „Фотометрија“ у коме је изложио основе научне дисциплине коју је сам засновао. Формулисао је и закон, познат под његовим именом „Ламбертов косинусни закон“. Покушао је да одреди растојања до звезда на основу поређења њиховог сјаја.

Проучавао је путање комета и особености кретања Јупитера и Сатурна. У књизи „Космолошка писма о устројству васионе“ (1761), идући далеко испред свог времена, продубио је и проширио размишљања својих претходника о структурној бесконачности васионе. Развио је идеју о хијерархијској структури васионе: Сунчев систем је посматрао као систем првог реда, звездане системе као системе другог реда, Галаксију и њој сличне маглине као систем трећег реда итд. Покушао је да одреди размере тих система полазећи од фотометријских прорачуна.

Ламберт је први увео хиперболичке функције у тригонометрију. Такође је заслужан за први доказ да је π ирационалан број, 1768. године. Између осталог, занимао се и математичком картографијом. Данас три картографске пројекције носе његово име: азимутна еквивалентна пројекција, цилиндрична еквивалентна пројекција (изоцилиндрична пројекција) и конусна конформна пројекција (у којој је урађена и средњеразмерна карта Србије).

Извори[уреди]


Спољашње везе[уреди]