Југоносталгија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Застава СФР Југославије оивичена границама СФРЈ

Југоносталгија је носталгија за временима кад је постојала Југославија.

Манифестације[уреди]

Она обухвата манифестације које су углавном везане за СФРЈ, као и за постхумни култ личности њеног доживотног председника - маршала Ј. Б. Тита. Неки од примера југоносталгије су прославе Дана младости 25. маја, „ходочашћа“ у Кумровец и Кућу цвећа и оснивање мноштва интернет страница посвећених СФРЈ.[1][2] Поред Суботице је чак основана симболична „4. Мини Југославија“ са свим некадашњим симболима, која представља југоносталгичарску туристичку дестинацију. Битан део југоносталгије је и југословенска поп и рок сцена 1980-их.

Објашњења[уреди]

Југоносталгија је још увек недовољно истражена социолошка појава новијег датума. Она је присутна међу једним делом становништва земаља насталих распадом СФРЈ и њихове дијаспоре.

Неки југоносталгију објашњавају наглим променама у друштву, проналазећи њене узроке у идеализовању економске, културне и безбедносне ситуације у социјалистичкој Југославији, као и у некритичком односу према негативним појавама из периода од 1945. до 1991[тражи се извор од 09. 2009.]. Или је везују за друге појаве као што су оптимизам сећања и жал за младошћу[тражи се извор од 09. 2009.]. Ипак, поред постојања опште носталгије за „старим добрим временима“, ту је присутна и посебна југословенска носталгија за некада великом државом СФРЈ, црвеним пасошем са којим се слободно путовало по свету и бољим стандардом живота, стварним или идеализованим.

Извори[уреди]

  1. ^ 4. Мини Југославија, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ СФРЈ, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]