Југословенско краљевско ратно ваздухопловство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Roundel of the Royal Yugoslav Air Force.svg
Ознака ЈКРВ .
Основано: 1919. године
Постојало до: 1941. године
Рогожарски ИК-3, један је од
најуспјешнијих борбених авиона,
из властитог развоја и производње,
тога времена у Европи.

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) је било ратно ваздухопловство Краљевине Југославије. Постојало је од 1918. до 1941, као дио Југословенске војске (ЈВ).

Формирање[уреди]

Ваздухопловство се састојало од српске ваздухопловне ескадре са додатим особљем из других југословенских крајева и заробљеним материјалом из аустроугарског ваздухопловства. Почетком 1919. формирана је Ваздухопловна команда у Новом Саду и ту се налазила једна ескадрила и пилотска школа. По једна ескадрила је размјештена и у Сарајево, Загреб и Скопље, а по одјељење у Мостар и Љубљану.

Са новом подјелом 1919. основане су 4 ваздухопловне обласне команде у Сарајеву, Скопљу, Загребу и Новом Саду. Идуће године основано је Одјељење за ваздухопловство при Министарству војном. Ваздухопловна команда у Новом Саду је преименована у 1. ваз. команду са ловачким ескадрилама, извиђачком школом, школом за резервне официре (ђачком четом), а Ваздухопловна команда у Мостару у 2. ваз. команду са пилотском школом. Осим 1. и 2. ваз. команде, свакој армији је придодата једна ескадрила. У Новом Саду (Петроварадину) основан је ваздухопловни арсенал.

Од 1922. ваздухопловство се дијелило на авијацију (извиђачку, ловачку и бомбардерску) и балонство. До 1921. формиране су и школе за стручну обуку кадрова, пилотска и извиђачка у Новом Саду (за официре), пилотска у Мостару (за подофицире), 1921. школа за резервне официре ваздухопловства у Ваљеву и механичарска школа за подофицире у Петроварадину.

Развој од 1923. до 1939.[уреди]

Године 1923. хидроавијација је издвојена и стављена под команду Одјељења за морнарицу, а Ваздухопловни арсенал је промијенио име у Ваздухопловно-технички завод. Године 1927. је основана Команда ваздухопловства у рангу армијске области. Тада су од 1. и 2. ваз. команде и вазд. обласне команде формирани пукови мјешовитог састава од 2-3 ваз. групе. Године 1930. пукови постају дијелови мјешовитих ваз. бригада са 2 до 3 пука. У 1937. долази до подјеле летачких од нелетачких јединица и оснивају се ваз. базе као органи за снабдијевање и материјално-техничку подршку. Тако су постојале ваз. базе 1. реда за ваз. пук, 2. или 3. реда за ваз. групу или посебну јединицу.

У Новом Саду је 1925. формирана Команда ваздухопловних стручних школа. Године 1936. до 1937. је дио особља из поморског ваздухопловства извршио преобуку за механичаре, електричаре и радио оператере ради јачања стручности. Послије 1938. дио подофицира се преквалификује у механичаре у ваз. школи Дивуље.

Настава летача је билауглавном усмјерена на технику пилотирања, а тактичка обука је запостављена. Теоријско усавршавање официра се сводило на зимску наставу.

Уредба о формацији ваздухопловства из 1939. предвиђала је стварање: Штаба команде ваздухопловства војске (генералштабно, ађутантско и техничко одјељење, метеоролошка служба, интендантура и команда стана), Ваздухопловства врховне команде, Ваздухопловства армија (штаб и извиђачка група од 2 ескадриле за сваку армију) и Помоћног ваздухопловства.

Ваздухопловство добија нову опрему из земље и иностранства у овом периоду.

До Априлског рата 1941.[уреди]

Пилоти испред југословенског бомбардера Дорније Д 17 Ка-3.

У ваздухопловству је од старијих авиона Бреге-19 и Потез-25 формирано 7 дивизијских група са по 2 ескадриле, по једна за сваку армију копнене војске. За потребе Врховне команде формирана је 2. самостална ваз. извиђачка група. Формиран је и нови 2. ловачки ваз. пук опремљен авионима Месершмит Бф 109 и Хокер харикен. Од 1. и 7. бомбардерског ваз. пука формирана је 4. бомбардерска ваз. бригада, а из 1. бригаде у Мостар је послата 81. самостална бомб. група.

Од транспортних, лаких, санитетских и авиона за везу почело је формирање помоћног ваздухопловства, али до Априлског рата није довршено. 1940. у Панчеву је формирана Ваздухопловна војна академија.

Уређење ваздушне одбране градова, гарнизона и прометница завршено је почетком 1940. Јединице за противавионску одбрану (ПВО) трупа биле су предвиђене само у рату. Наоружање је било савремено али га није било довољно. Ваздухопловство врховне команде имало је 2 дивизије противавионских (ПАВ) топова 75| mm М-37, а свака армија војске је имала 1 дивизију ПАВ топова 75 mm М-37 или 76.5 mm М-36 и чету рефлектора. Свака дивизија имала је митраљеску чету са 6 ПАВ митраљеза 15 mm М-38 (чехословачки ЗБ-60). Одбрана од десанта из ваздуха почиње се организовати од 16. маја 1940 кад су у сваком гарнизону образована потерна одјељења, јачине од вода до батаљона.

У ваздухопловству су јуна 1940. активиране 4 ваз. бригаде и позвани обвезници, али су у августу мјесецу деактивиране. Послије бомбардовања Битоља од стране Италије новембра 1940. активирани су сви ловачки пукови. У марту 1941. и остале ваз. јединице су активиране. Неке од њих прешле су на ратне аеродроме до 27. марта 1941.

Мобилизација није проглашена све до њемачког напада али је 30. марта издато наређење за опште активирање. До почетка Априлског рата, јединице ваздухопловства и ПВО су биле потпуно мобилисане.

О току догађаја у рату 1941. видјети чланак Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату.

Ловачки авиони ЈКРВ прије рата 1941.
Тип авиона бројност посада намјена поријекло
Месершмит Бф-109 Е 61 1 Ловац Њемачка
Хокер харикен Мк.1 38 1 Ловац Велика Британија
Хокер фјури Мк.2 30 1 Ловац Велика Британија
Икарус ИК-2 8 1 Ловац Југославија
Рогожарски ИК-3 6 1 Ловац Југославија
Авиа БХ-33 5 1 Ловац Чехословачка
Потез-63 2 3 Ловац Француска



Бомбардерски авиони ЈКРВ прије рата 1941.
Тип авиона бројност посада намјена поријекло
Дорније До-17 К 60 4 Бомбардер Њемачка
Бристол Бленхајм Мк. 1 47 3 Бомбардер Велика Британија
Савоја-Маркети СМ-79 40 6 Бомбардер Италија
Дорније Do J (Вал) 10 3 Бомбардер Њемачка



Остали авиони ЈКРВ прије рата 1941.
Тип авиона бројност посада намјена поријекло
Бреге XIX 60 2 Извиђач и лаки бомбардер Југославија, по лиценци
Потез-25 120 2 Извиђач и лаки бомбардер Југославија, по лиценци
Рогожарски ПВТ 64 2 Авион за напредну обуку Југославија
Рогожарски Р-100 25 2 Авион за напредну обуку Југославија
Змај Физир ФП-2 23 2 Авион за обуку Југославија
Рогожарски СИМ-Х 21 2 Авион за обуку Југославија
Змај Физир ФН 20 2 Авион за обуку Југославија



Постојао је и мањи број авиона других типова.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија“. Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. 1973. 
  • Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: 21-84. ISSN: 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: 30-87. ISSN: 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Узелац, Милан (3/2004.). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: 139-157. ISSN: 1450-684X. 

Спољашње везе[уреди]