Јужна Шетландска острва

Положај Јужношетландских острва

Јужна Шетландска острва су група антарктичких острва, која леже око 120 km североисточно од Антарктичког полуострва. Према Антарктичкој повељи из 1959, суверенитет Јужних Шетландских острва не признају нити оспоравају потписници споразума и оне су слободне да их користе у било које сврхе осим војних.

Право на острва полаже Аргентина (од 1943) као део Аргентинског Антарктика (провинција Огњена земља) и Чиле (од 1940), као део Чилеанске антарктичке покрајине. Уједињено Краљевство такође полаже право на острва од 1908, а она су део Британске Антарктичке територије од 1962.

Неколико држава држи истраживачке станице на Јужним Шетландским острвима. Већина њих се налази на Острву краља Џорџа, где се налази и аеродром у чилеанској бази Едуардо Фреј.

Историја

Тачка Вилијамс, откривена 19. фебруара 1819.

Холандђанин Дирк Гериц 1599. или Шпанац Габријел де Кастиља 1603. путовали су јужним делом Дрејковог пролаза у области Јужних Шетландских острва и обојица су тврдила да су видела копно на 64 ЈГШ. Године 1818. Хуан Педро де Агуие је добио дозволу од власти у Буенос Ајресу да успостави базу за лов на фоке на неким ненасељеним острвима близу Јужног пола.

Капетан Вилијам Смит је на трговачком броду „Вилијамс“ је 19. фебруара 1819. угледао Тачку Вилијамс, североисточни део Острва Ливингстон, док је пловио ка Валпараизу. Смит је поново посетио Јужна Шетландска острва и искцао се на Острву Краља Џорџа 16. октобра 1819. и запосео их у име Велике Британије.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јужна Шетландска острва

• L.L. Ivanov. Antarctica: Livingston Island and Greenwich, Robert, Snow and Smith Islands. Scale 1:120000 topographic map. Troyan: Manfred Wörner Foundation, 2009. ISBN 978-954-92032-6-4

Овај незавршени чланак Јужна Шетландска острва везан је за Антарктик. Користећи правила Википедије, можете га проширити.