Јужни Вијетнам
|
|||||
 |
|||||
| Званични језик | Вијетнамски | ||||
| Главни град | Сајгон сада Хо Ши Мин Град | ||||
| Последњи председник | Донг Ван Мин | ||||
| Последњи премијер | Вуи Ван Мин | ||||
| Територија - Укупно - % воде |
173,809km² непознато |
||||
| Становништво - Укупно - густина насељеност |
19,370,000 (1973 est.) 111.4/km² |
||||
| GDP (PPP) | Непознат | ||||
| Независтан - проглашена - прокламован - капитулирао |
Од француске 14. jun, 1949 1954 30. април 1975 11:00 h |
||||
| Валута | Донг (Мања монета Пјастре) | ||||
| Временска зона | UTC +7 | ||||
| Државна химна | Thanh niên Hành Khúc (Назив од грађана) | ||||
| Пажња: Ови подаци обухватају само Јужни Вијетнам (1954-1975). | |||||
.svg)
Јужни Вијетнам је била држава у јужном делу данашњег Вијетнама која је постојала до 1975. Она је добила међународно признање 1950. године, као "Држава Вијетнам" (1949-55), а касније као "Република Вијетнам" (1955-75). Главни град је био Сајгон. Изрази Јужни Вијетнам и Северни Вијетнам су ушли у свакодневну употребу 1954. године за време Женевске конференције, на којој је Вијетнам 17. паралелом подељен на северни комунистички и јужни некомунистички део.
Порекло и настанак Јужног Вијетнама се могу пратити до француске колоније Кохинхине, дела Француске Индокине, која је обухватала јужну трећину данашњег Вијетнаму. После Другог светског рата, Вијетмин, који је предводио Хо Ши Мин, је прогласио независност Вијентама у Ханоју. Године 1949, некомунистички политичари формирали су ривалску владу Вијетнама у Сајгону коју је предводио бивши цар Бао Даи. Бао Даија је збацио премијер Нго Дин Дием 1955. године, који је себе прогласио за председника након лажираног референдума. Након Диемовог свргавања у војном пучу 1963. године, на челу Јужног Вијетнама се налазио низ краткотрајних војних влада. Генерал Нгуен Ван Тхиеу је био на челу земље од 1967. до 1975. године. Вијетнамски рат је почео у 1959. са устанком комунистичког Вијетконга који је добијао помоћ од Северног Вијетнама. Рат је кулминирао офанзивом Тет из 1968. године, када се на страни Јужног Вијетнама борило преко 1,5 милиона јужновијетнамских и 500.000 америчких војника. Упркос мировном споразуму закљученом у јануару 1973, борбе су се наставиле све до 30. априла 1975. када је северновијетнамска армија заузела Сајгон.
