Јужни Курдистан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Регион Курдистан
ھەرێمی کوردستان
Herêmî Kurdistan
Застава Грб
Застава Грб
Положај Курдистана
Држава Застава Ирака Ирак
Главни град Ербил
Површина 40.643 km²
Становништво 2013.
 - Број 5.500.000-6.500.000
 - Густина становништва / ст./km²
Мапа Јужног Курдистана која приказује границе Курдистана из 1970. године, признате границе Курдистана из 2005. године и територије под фактичком контролом Курда
Историја Курда
Flag of Kurdistan.svg

Овај чланак је део серије о
историји Курда



Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Курда

Јужни Курдистан (познат и као Ирачки Курдистан и Регион Курдистан) је аутономни регион на северу Ирака, признат од стране ирачке федералне владе. Главни град региона је Ербил.

Историја[уреди]

У прошлости су на подручју данашњег Јужног Курдистана постојале курдске кнежевине Бабан, Бадихан и Соран. У 19. веку, становницима овог региона наметнута је директна турска власт, која је трајала све до Првог светског рата, када управу над подручјем Ирака преузимају Британци. У међуратном периоду, Курди су подигли три побуне против Британаца.

Аутономни курдски регион на северу Ирака формиран је 1970. године, споразумом курдске опозиције и ирачке владе. После устанка Курда против режима Садама Хусеина и првог заливског рата 1991. године, Курдистан постаје фактички независтан од Ирака и такво стање остаје до савезничке инвазије на Ирак 2003. године, после чега се Курдистан интегрише у политички систем Ирака. Новим ирачким уставом из 2005. године, Курдистан је признат као федерални ентитет у оквиру Ирака.

Положај и границе[уреди]

Јужни Курдистан се на истоку граничи са Ираном, на северу са Турском, на западу са Сиријом и на југу са арапским делом Ирака.

Ирачка влада је признала Курдистан у границама које су контролисали Курди између 1991. и 2003. године, али су Курди током савезничке инвазије на Ирак 2003. године, проширили територију коју држе под контролом, тако да уместо признатих 10% територије Ирака, контролишу још додатних 7%, због чега влада Курдистана води спор са федералном ирачком владом.

Гувернорати[уреди]

Подручје Јужног Курдистана састоји се из три гувернората:

Градови[уреди]

Ербил, главни град Курдистана
Народне игре Јужног Курдистана
"Пешмерга“ војници Јужног Курдистана 2003. године

Главни и највећи град Курдистана је Ербил (1.190.251 становника), а остали већи градови су:

Демографија[уреди]

У Курдистану живи око 7.500.000 становника. 95% становништва чине Курди, а остало су етничке мањине.

Језик[уреди]

Курдски језик је службени и доминантан језик у Курдистану и користи се у школама, институцијама курдистанске владе и на телевизијским каналима. У општинама где мањине чине већинско становништво, мањински језици су такође у службеној употреби.

Религија[уреди]

Главна религија у региону је ислам. [1]

Политика[уреди]

Јужни Курдистан има сопствену владу, парламент, председника, премијера, војне снаге, итд. Ирачким уставом је предвиђена потпуна федерализација државе, после које би федерални региони управљали сопственим унутрашњим пословима, док би влада у Багдаду била надлежна за спољне послове. Јужни Курдистан представља први од ових региона који је формиран, а дозвољено му је и да одржава међународне односе са другим државама без уплитања Багдада. Односи са суседним државама, Турском, Сиријом и Ираном су увек били напети због чињенице да у овим државама живи бројно курдско становништво, које је у великој мери обесправљено (посебно на подручју Турске). Нерешено је и питање дефинитивних граница Јужног Курдистана, јер поред територије која је званично призната као део региона, Курди траже да у саставу региона буду и градови Киркук и Мосул, који су у значајној мери настањени курдским становништвом.

Војне снаге[уреди]

Према ирачком уставу, Јужном Курдистану је дозвољено да има сопствене војне снаге, док закон ирачкој армији забрањује улазак на територију Јужног Курдистана. Војници Јужног Курдистана називају се именом „пешмерга“, што у преводу значи „борци за слободу“. „Пешмерга“ борци су деловали на овом подручју још од 1920-их година, а борили су се заједно са америчким трупама против режима Садама Хусеина. После пада Садамовог режима, пешмерге су играле значајну улогу у одржавању безбедности у Јужном Курдистану и другим деловима Ирака, у које су били послати због антитерористичких операција.

Привреда[уреди]

Привреда Јужног Курдистана је развијенија у односу на остатак Ирака, а главне привредне гране у региону су нафтна индустрија, пољопривреда и туризам.

Образовање[уреди]

За време претходних ирачких режима на простору Јужног Курдистана је постојао мали број основних и средњих школа у којима се настава обављала на арапском. После успоставе аутономног Јужног Курдистана, овакво стање се променило, тако да данас, поред чињенице да се настава у региону обавља на курдском језику, становници Јужног Курдистана имају и могућност да стекну високо образовање на осам универзитета који постоје у региону.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]