Јужни Курдистан
Регион Курдистан
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Држава: | Ирак | ||||
| Површина: | 40.000 km² | ||||
| Становништво: | 7.549.842 (2009.) | ||||
| Главни град: | Ербил | ||||
| Густина становништва: | - | ||||
Јужни Курдистан (познат и као Ирачки Курдистан и Регион Курдистан) је аутономни регион на северу Ирака, признат од стране ирачке федералне владе. Главни град региона је Ербил.
Садржај |
[уреди] Историја
У прошлости су на подручју данашњег Јужног Курдистана постојале курдске кнежевине Бабан, Бадихан и Соран. У 19. веку, становницима овог региона наметнута је директна турска власт, која је трајала све до Првог светског рата, када управу над подручјем Ирака преузимају Британци. У међуратном периоду, Курди су подигли три побуне против Британаца.
Аутономни курдски регион на северу Ирака формиран је 1970. године, споразумом курдске опозиције и ирачке владе. После устанка Курда против режима Садама Хусеина и првог заливског рата 1991. године, Курдистан постаје фактички независтан од Ирака и такво стање остаје до савезничке инвазије на Ирак 2003. године, после чега се Курдистан интегрише у политички систем Ирака. Новим ирачким уставом из 2005. године, Курдистан је признат као федерални ентитет у оквиру Ирака.
[уреди] Положај и границе
Јужни Курдистан се на истоку граничи са Ираном, на северу са Турском, на западу са Сиријом и на југу са арапским делом Ирака.
Ирачка влада је признала Курдистан у границама које су контролисали Курди између 1991. и 2003. године, али су Курди током савезничке инвазије на Ирак 2003. године, проширили територију коју држе под контролом, тако да уместо признатих 10% територије Ирака, контролишу још додатних 7%, због чега влада Курдистана води спор са федералном ирачком владом.
[уреди] Гувернорати
Подручје Јужног Курдистана састоји се из три гувернората:
[уреди] Градови
Главни и највећи град Курдистана је Ербил (1.190.251 становника), а остали већи градови су:
- Сулејманија (759.508)
- Дахук (241.033)
- Захо (186.129)
- Равандуз (102.399)
[уреди] Демографија
У Курдистану живи око 7.500.000 становника. 95% становништва чине Курди, а остало су етничке мањине.
[уреди] Језик
Курдски језик је службени и доминантан језик у Курдистану и користи се у школама, институцијама курдистанске владе и на телевизијским каналима. У општинама где мањине чине већинско становништво, мањински језици су такође у службеној употреби.
[уреди] Религија
Главна религија у региону је ислам. [1]
[уреди] Политика
Јужни Курдистан има сопствену владу, парламент, председника, премијера, војне снаге, итд. Ирачким уставом је предвиђена потпуна федерализација државе, после које би федерални региони управљали сопственим унутрашњим пословима, док би влада у Багдаду била надлежна за спољне послове. Јужни Курдистан представља први од ових региона који је формиран, а дозвољено му је и да одржава међународне односе са другим државама без уплитања Багдада. Односи са суседним државама, Турском, Сиријом и Ираном су увек били напети због чињенице да у овим државама живи бројно курдско становништво, које је у великој мери обесправљено (посебно на подручју Турске). Нерешено је и питање дефинитивних граница Јужног Курдистана, јер поред територије која је званично призната као део региона, Курди траже да у саставу региона буду и градови Киркук и Мосул, који су у значајној мери настањени курдским становништвом.
[уреди] Војне снаге
Према ирачком уставу, Јужном Курдистану је дозвољено да има сопствене војне снаге, док закон ирачкој армији забрањује улазак на територију Јужног Курдистана. Војници Јужног Курдистана називају се именом "пешмерга", што у преводу значи "борци за слободу". "Пешмерга" борци су деловали на овом подручју још од 1920-их година, а борили су се заједно са америчким трупама против режима Садама Хусеина. После пада Садамовог режима, пешмерге су играле значајну улогу у одржавању безбедности у Јужном Курдистану и другим деловима Ирака, у које су били послати због анти-терористичких операција.
[уреди] Привреда
Привреда Јужног Курдистана је развијенија у односу на остатак Ирака, а главне привредне гране у региону су нафтна индустрија, пољопривреда и туризам.
[уреди] Образовање
За време претходних ирачких режима на простору Јужног Курдистана је постојао мали број основних и средњих школа у којима се настава обављала на арапском. После успоставе аутономног Јужног Курдистана, овакво стање се променило, тако да данас, поред чињенице да се настава у региону обавља на курдском језику, становници Јужног Курдистана имају и могућност да стекну високо образовање на осам универзитета који постоје у региону.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
|
|---|
| Суверене државе |
| Иран • Авганистан • Таџикистан
|
| Фактички независне непризнате државе |
| Јужна Осетија
|
| Аутономне републике и региони |
| Северна Осетија-Аланија (Русија) • Курдистан (Ирак) • Горно-Бадахшан (Таџикистан) • Белуџистан (Пакистан) • Племенска подручја под федералном управом (Пакистан) • Хајбер-Пахтунва (Пакистан)
|
| Бивше аутономне територије (током 20. века) |
| Црвени Курдистан (Азербејџан)
|
| Етно-географски региони |
| Осетија • Јасшаг • Курдистан • Белуџистан • Паштунистан |
|
|||||||||||
